Gospodo draga, stoko akademska!
Pišu novine da je nekoj tamo gospođi (mada je i to titula koja treba da se opravda ponašanjem), koja inače godinama radi u sukobu interesa i to nikog ne uznemirava, grad Banja Luka platio preko dvadeset (!) hiljada maraka da bi dotična u osam mjeseci magistrirala i doktorirala na nekoj smijuriji od univerziteta u Srbiji, čiji sekretar bez ustezanja kaže „Dođite i vi, kod nas se može doktorirati i za šest mjeseci.“ Vele da je izjavila da nije tačno da joj je grad platio toliko da se okiti tuđim perjem. Može biti da nije u pitanju dvadeset, nego devetnaest hiljada maraka? Još piše da je ista gospođa – pazite sad – profesor na nekom od banjalučkih privatnih fakulteta. Žale se u članku da se na internetu ne može naći neki njen naučni rad. To su mogli znati i bez traženja. Takvi ne pišu naučne radove. Takvi ne čitaju naučne radove. A u većini su. Gospođa, za koju kažu da se zove Branka Savić, samo je vrh ledenog brijega.
