Ruska vojska i u zapadnoj Gruziji!
Posle noći obeležene ruskim vazdušnim i kopnenim napadima u Južnoj Osetiji i Gruziji, u ponedeljak su iz regiona stigle vesti o prodoru ruskih snaga iz Abhazije "duboko u gruzijsku teritoriju".
Ruska vojska ušla je u zapadni deo Gruzije sa teritorije Abhazije, a konflikt u regionu se, kako se čini, dodatno zaoštrava.
Moskva je saopštila da je napala grad Senaki kako bi naterala Gruziju da prekine sa akcijama u Južnoj Osetiji.
Istovremeno, Gruzija je saopštila da su Rusi zauseli grad Gori u centralnom delu zemlje, što Moskva demantuje.
Gruzijska vojska je saopštila i da se priprema za "odbranu Tbilisija" od ruskog napada.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev prethodno je rekao da je ruska vojna operacija u Južnoj Osetiji, započeta u petak posle napada gruzijskih vojnika na separatističke snage u Južnoj Osetiji, "uglavnom završena" zauzimanjem glavnog grada Chinvalija od strane ruskih trupa. On je o ruskoj vojnoj operaciji govorio kao o "iznuđivanju mira":
"Okončali smo značajan deo operacije čiji je cilj bio da se gruzijska strana, odnosno gruzijske vlasti primoraju da pristanu na mir u Južnoj Osetiji. Chinvali je sada pod kontrolom pojačanog kontingenta ruskih mirovnih snaga. Ruske mirovne snage će nastaviti da čine što mogu kako bi zaštitile živote i dostojanstvo ruskih državljana", rekao je Medvedev.
Stižu nova pojačanja
Međutim, BBC-jev dopisnik u Moskvi kaže da je Rusija nastavlila da šalje svoja vojna pojačanja i oklopne jedinice u zonu borbenih dejstava. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili smatra da je u pitanju pravo Gruzije da kontroliše svoju teritoriju.
"Gruzija je suverena zemlja i, u krajnjoj instanci, ovaj rat protiv nas se ne vodi oko Južne Osetije – hoću da kažem da ovde nije reč o tome da li će Gruzija ući u NATO, nego o tome da li Gruzija ima pravo da izabere svoju budućnost i da li je Gruzija uopšte slobodna zemlja. Mi se nikada nećemo odreći svoje slobode", rekao je on.
Ruski predsednik Medvedev je u međuvremenu ponovio optužbe protiv gruzijskih vlasti za "genocid" u Južnoj Osetiji, i najavio istragu kako bi se odgovorni pozvali na krivičnu odogovornost – uz upozorenje da Rusija "neće nikada biti pasivni posmatrač događaja u kavkaskom regionu".
Vlasti Južne Osetije su tokom popodneva javile da je obnovljena gruzijska artiljerijska vatra na više osetijskih gradova, dok je pomoćnik načelnika ruskog generalštaba Anatoliji Negovicin rekao novinarima da je glavni princip vojne operacije u Južnoj Osetiji da ruska vojska ne ulazi dublje u gruzijsku teritoriju.
"Mi ne idemo dalje od Južne Osetije – i to je stvar principa. Sporazum potpisan sa gruzijskom stranom 1992. godine jasno određuje oblast odgovornosti ruskog mirovnog kontingenta. Njegov cilj nije invazija gruzijske teritorije", rekao je on.
Kokojti: Gruzija počinila genocid
Lider separatističkog pokreta Južne Osetije Eduard Kokojti optužio je Gruziju za genocid, i poručio da je "došlo vreme da međunarodna zajednica prizna Južnu Osetiju kao nezavisnu državu".
"Mislim da ćemo pozvati međunarodne organizacije da priznaju da je izvršen genocid nad osetijskim narodom. Genocid je očigledan. Toliki gubici malog osetijskog naroda su nenadoknadivi. Insistiraćemo na priznavanju Republike Južne Osetije", rekao je Kokojti.
Lider druge gruzijske separatističke oblasti, Abhazije, Sergej Bagapš poručio je preko francuskih medija da su pregovori sa aktuelnim gruzijskim vlastima nemogući, dok gruzijske snage na granici ove oblasti kažu da su im ruski mirovnjaci postavili ultimatum, tražeći da se razoružaju.
Posle više neuspelih poziva Tbilisija Moskvi na prekid vatre u protekla četiri dana, šef gruzijske diplomatije Eka Tsešelašvili optužila je Mosvku da "ignoriše takve pozive".
"Kad je Gruzija jednostrano proglasila spremnost na bilateralne pregovore o prekidu vatre, videli smo da su, tokom prošle noći, ruski avioni bombardovali neka strateški vrlo važna mesta u Gruziji, kao na primer navigaciona postrojenja", rekla je ona.
Pomoćnik gruzijskog ministra unutrašnjih poslova Eka Žukadze je najavila i da će Gruzija stalnom Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu podneti prijavu protiv Rusije, uključujući i prijavu za delo genocida.
Sukob dve strane je eskalirao i na diplomatskom planu, što onemogućava sporazum u SB UN o zajedničkom stavu svetskih sila o gruzijskoj krizi.
Rusija insistira da pre bilo kakvih kontakata i konsultacija gruzijske snage moraju da se povuku iza linije razdvajanja dogovorene sporazumom iz Dagomisa iz 1992. godine i obustave vatru.
EU ulaže mirovne napore
U takvoj klimi, mirovne napore ulaže i EU. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili je sa njenim izaslanicima, Francuzem Bernarom Kušnerom i Fincem Aleksanderom Stubom potpisao tokom dana plan sporazuma o prekidu vatre koji će evropski zvaničnici odneti u Moskvu.
O toj evorpkoj inicijativi za BBC je govorio predsedavajući OEBS-a Aleksander Stub:
"Mi ovde pokušavamo da sa Bernarom Kušnerom i Evropskom unijom posredujemo u nastojanju da se dođe do mira. Pokušavamo da izdejstvujemo trenutni prekida vatre. To smo dogovorili sa gruzijskom stranom, i utoliko sam veći optimista nego juče, ali sada ćemo obiće neke od kriznih područja, a zatim idemo u Moskvu", rekao je on.
Dmitrij Medvedev je potvrdio skori dolazak misije OEBS-a u Južnu Osetiju, dok je Evropska komisija pozvala Rusiju da prekine sve vojne aktivnosti na gruzijskoj teritoriji.
Optužbe iz NATO-a
NATO pakt je optužio Moskvu za "prekomernu upotrebu sile" i pozvao na povratak u pregovore. U Brisel u utorak stiže šef gruzijske diplomatije, a ruski ambasador u NATO-u najavio je da će tražiti vanredni satanak Saveta NATO-a i Rusije povodom stanja u Gruziji.
Gruzija, kao članica "Partnerstva za mir", očekuje podršku Zapada u sukobu s Rusijom – koju je uglavnom i dobila – ali neke evropske zemlje preporučuju oprez, znajući da bi prijem Gruzije u NATO razbesneo Rusiju. Portparol NATO-a Karmen Romero istakla je da i Gruzija "snosi deo odgovornosti za novonastalu krizu".
Romero je naglasila da je generalni sekretar NATO-a jasno dao do znanja da u ovom trenutku veruje da je ruska upotreba sile bila neprimerena i da je Rusija povredila teritorijalni integritet Gruzije.
Neminovna reakcija
Spoljopolitički analitičar BBC-ja, Džonatan Markus, ocenio je da je snaga ruskog vojnog odgovora u Južnoj Osetiji bila takva da je reakcija SAD i nekih evropskih zemalja "bila gotovo neminovna".
Markus kaže da je Rusija intervencijom u Južnoj Osetili želela da uputi dve poruke: prvu Gruziji – da približavanje NATO-u mora da ima granica, a drugu Severnoatlantskom vojnom savezu, svojim susedima i SAD:
Jasno je da su Rusi povukli nekoliko crvenih linija. Ono što nije potpuno jasno je kakav bi krajnji status Rusi želeli da vide za Južnu Osetiju i Abhaziju. Čuli smo neke nagoveštaje, čuli smo premijera Putina kako kaže da Južna Osetije više neće biti deo Gruzije. Dosta zavisi od toga kako će se borbe završiti. Kako se sada čini, ruske snage će ostati u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Dva suverena dela gruzijske teritorije biće pod kontrolom ruske vojske, a u njima će živeti ljudi koji kažu da više ne žele da budu deo Gruzije. Biće to o groman problem ne samo za Ruse i Gruzine , već i za širu medjunarodnu zajednicu, a naročito za NATO koji će morati, krajem godine ili na svom samitu sledeće godine, da se pozabavi velikom željom Gruzije da postane članica Saveza", kaže Džonatan Markus.
Avijacija napadala okolinu Tbilisija
U Južnoj Osetiji su u ponedeljak pre podne nastavljeni udari ruske avijacije na grad Gori, a preko pedeset ruskih aviona navodno je napalo vojnu bazu i radare kod glavog grada Gruzije, Tbilisija.
Zamenik načelnika generalštaba ruske vojske je, međutim, rekao da Rusija neće slati svoje vojnike van Južne Osetije i u unutrašnjost Gruzije.
Ruske snage su nastavile vojni pritisak na Gruziju i oglušile se na ponudu prekida vatre u Južnoj Osetiji, gde vojni sukob traje od petka, uz objašnje da su gruzijske snage prve otvarale vatru.
Broj ruskih vojnika u Abhaziji je, kako se izveštavalo, povećan na devet hiljada a zvaničnik iz gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili odbacio je ultimatum Moskve.
"Danas je komandant ruskih mirovnih snaga, general Čaban, postavio ultimatum. Mi ovo smatramo okupacijom. Ako Rusi pokušaju da napadnu mirna sela i gradove, uradićemo sve što možemo da zaštitimo civilno stanovištvo", rekao je on.
Nema približavanja stavova
Istovremeno, u Ujedinjenim nacijama nema nagoveštaja da će SAD i Rusija približiti stavove o gruzijskoj krizi, a američki potpredsednik Dik Čejni smatra da se mora reagovati na rusku vojnu akciju.
Predsednik SAD Džordž Buš je, pred odlazak iz Pekinga – gde boravi od petka – rekao je da je o događajima u Gruziji "oštrim tonom razgovarao sa ruskim premijerom Putinom".
"Izrazio sam svoju duboku zabrinutost zbog neproporcionalnog odgovora Rusije, i rekao sam da oštro osuđujemo bombardovanje van Južne Osetije. Istakao bih da ovde na Olimpijskim igrama pokušavamo da promovišemo mir i slogu, a svedoci smo početka jednog sukoba", rekao je Buš.
Medvedev: genocid u Južnoj Osetiji
Zvanična Moskva je optužila Gruziju za genocid nad narodom u Južnoj Osetiji, od kojih su mnogi ruski državljani.
"Ono što je uradila gruzijska strana ne može se nazvati nikako drugačije do genocidom, i to zato što su u pitanju masovne akcije usmerene protiv civila i protiv pripadnika mirovne misije. Prema informacijama koje mi dobijamo, počinjeni su najteži zločini", rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
UNHCR kaže da je 40 hiljada stanovnika poslednjih dana napustilo Gori , grad iz kojeg je u petak gruzijska vojska pokrenula napad na Južnu Osetiju, posle čega je usledio ruski vojni odgovor.
U okviru diplomatskih koraka, u Tbilisiju je boravio šef francuske diplomatije Bernar Kušner, koji je rekao da je gruzijski predsednik Sakašvli "prihvatio skoro sve predloge EU o merama za prekid sukoba".
Međutim, u Savetu bezbednosti UN su propala četiri pokušaja za sastavljanje zajedničke rezolucije.
Razmena optužbi
Vašington i Moskva i dalje razmenjuju optužbe okok Gruzije, o kojima rečito govore one koje su u SB UN razmenili ruski i američki ambasador:
"Ako Rusija ne sarađuje, i ukoliko ne prihvati ciljeve koje smo opisali kao momentalni prekid vatre i povratak na status kvo, to će imati trajne posledice po odnose Rusije i SAD i ostalih zemalja", rekao je američki ambasador pri UN Zalmaj Halilzad. Njegov ruski kolega Vitalij Čurkin odgovorio je sledećim rečima:
"Ono što se trenutno dogadja nije neočekivano. Ruska federacija je, kako ćete se i sami setiti, više puta je skretala pažnju na opasnost situacije u vezi sa Južnom Osetijom. Ruska Federacija je mnogo puta skretala pažnju na činjenicu da Gruzija uvećava svoj vojni arsenal. Gruzija je svetski rekorder u povećanju svog vojnog budžeta – poslednjih godina on je uvećan 30 puta. Sada shvatamo šta je bila svrha svega toga", rekao je Čurkin.
On je ponovio da je ruski uslov da do primirja sa Gruzijom dođe kompletno povlačenje gruzijskih snaga iz Južne Osetije, kao i potpisivanje dokumenta kojim bi se Gruzija obavezala da odustaje od primene sile u Južnoj Osetiji i Abhaziji.
"Rusi su protiv Sakašvilija"
Gruzijski ambasador pri UN izneo je tezu da Rusi žele da sa vlasti skinu gruzijskog predsednika Sakašvilija.
SAD su saopštile da će predstaviti nacrt rezolucije u kojoj se najoštrije osudjuje ruski napad na Gruziju, ali na taj će nacrt , javlja BBC-jev dopisnik, Rusi automatski staviti veto.
Vojni analitičar magazina "Džejns Difens", Metju Klements, smatra da će Južna Osetija ostati pod kontrolom separatista, kao i da je na pomolu zahladjenje na relaciji Rusija-Zapad:
"Već smo videli da su se dobri odnosi teško održavali u poslednje 2-3 godine, i to zbog stvari kakve su američki antiraketni štit, Kosovo i planirano širenje NATO-a do ruskih granica. Mislim da je veliko pitanje koliko je daleko Rusija spremna da gura ovu stvar – da li će nastaviti ograničenu kampanju u Južnoj Osetiji, ili će narednih dana odustati od borbi", ocenio je za BBC analitičar magazina Džejns Difens, Metju Klements.
Izvor: BBCSerbian
