Taida Marija: Moj put u islam

IslamBosna.ba– Zovem se Marija, a izabrala sam ime Taida. Rođena sam i živim u Beogradu. Još kao dete sam čvrsto poverovala u postojanje Boga. Mojoj majci je njena baka prenela koliko je znala o veri, a ona meni. Pričala je o Bogu, da znam da nas je On stvorio jer nas voli, i da se Njemu molimo, a kad nešto pogrešimo od Njega tražimo oproštaj. Sa 18 godina moje interesovanje za veru se pojačalo. Počela sam više da čitam, da odlazim i u manastire kao gošća na po nedelju dana, odabrala duhovnog oca koji mi je odredio molitveno pravilo, pa sam svako jutro i veče najmanje po sat vremena čitala molitve. Svake nedelje i kad su praznici sam išla na službu i htela sam da znam sve do detalja, ali sam na većinu svojih pitanja dobijala odgovor ”To je Božija tajna”. Često sam u manastiru čula kako su muslimani ”ukrali” iz naše vere ponešto, kada bi hteli  da mi dokazu da je hrišćanstvo jedino ispravno. Bilo mi je čudno što onda muslimanke se oblače uvek onako kako je u hrišćanstvu određeno, a žene hrišćanke samo kad idu u crkvu. Takođe mi je jako čudno bilo što su nam rekli da je strogo zabranjeno čitati knjige koje nisu od Crkve. Mir u srcu nisam pronalazila.

Nakon par godina, taj duhovni otac je umro,  pa sam prestala da posećujem manastir, ponekad bi odlazila u crkvu, poštovala sam pravila za praznike, ali sam uprkos zabrani čitanja knjiga koje nisu crkvene počela da istražujem i bila sam uznemirena kad sam saznala da se svi praznici koje imamo u hrišćanstvu poklapaju sa starim paganskim praznicima, da je puno obreda preuzeto iz veštičarstva. Razočarala sam se ali sam i dalje verovala da Bog postoji i da čuje i naše misli, i onda sam crkveno molitveno pravilo zamenila svojm sopstvenim molbama.

Godine su prolazile…

Jednog dana sam od sestre tražila neku knjigu da čitam i videla knjigu „Dragulj Medine“. Pitala sam je o čemu se radi, a kad sam čula da ima veze sa muslimanima vratila sam je na policu. Međutim, sestra mi je rekla da tu knjigu osuđuju pravi muslimani, pa sam je ipak uzela. Knjiga mi tada nije delovala kao sad, ali je bilo dovoljno da se zapitam ko je taj Muhamed, s.a.v.s., a sad znam da je nisam pročitala ne bi razumela san koji sam imala nakon nekoliko meseci. Sanjala sam nekoliko žena u jednoj prostoriji, a haljine su im bile toliko lepe, pune dragulja i raznog dragog kamenja, pitala sam ih ko su one, ali one su ćutale. Onda sam povikala u snu: „Bože ko su ove žene?“ i čula glas da govori da su to Muhamedove, s.a.v.s., žene. Začudila sam se i rekla im da su im haljine jako lepe, a onda se pojavila jedna žena u najlepšoj haljini koju sam mogla zamisliti, bila je sva od dragog kamenja, i rekla im da i mene obuku. Obradovala sam se, a one su mi donele svetlo zelene haljine i pomagale mi. Ostalo mi je upečatljivo da je sve bilo svetlo zeleno, pa i neke male čarape koje su mi dale. Sve su mi obukle sem jedne čarapice koju su mi rekle da sama moram da obujem. Sestri sam ispričala san, i onda mi je rekla kako već neko vreme čita o islamu. Meni je to tada bila jako strašna informacija, u meni je bilo isuviše pomešanih osećaja straha, brige, ljutnje. Ona je tad već stupila u kontakt sa par osoba islamske veroispovesti preko interneta, a jedna osoba joj je poslala Kur’an i knjigu namaz u islamu. Takođe kupila je i knjigu od Zakir Naika ”Odgovori na zablude u islamu”, koju me je jedva nagovorila da je samo pročitam. Otvorila sam knjigu na pitanju „Šta islam kaže o silovanju“, a odgovor me je zaprepastio. Iako je smrtna kazna propisana, apsolutno ima logike. Odmah sam se setila jednog momka iz komšiluka, koji je više puta u zatvoru bio zbog silovanja, a poslednju žrtvu je čak i nožem izbo, i devojka je ostala paralisana. Tu se zainteresujem i za ostala pitanja i odgovore. Sve mi je bilo vrlo logično, ali se sada stvorila jos veća konfuzja u meni.

S obzirom da se kod nas na Balkanu nacionalnost i veroispovest izjednačuju, promena vere mi je delovala kao odricanje od svega što sam. Bilo je nezamislivo i strašno odreći se sebe, isto koliko mi je i islam delovao strašnim. Nisam želela da neko utiče na mene, pa sam molila u sebi „Bože, samo Ti ćeš mi iskreno pokazati kako želiš da ti se molim, i kako da ti se približim“.

U crkvi nisam osećala smirenost, ali očekivala sam svakakva čuda, samo ne islam. Međutim, sanjala sam kako klanjam. Ujutru sam od sestre tražila poster iz knjige „Namaz u islamu“ da vidim, i pala sam u očaj- nisam mogla da verujem. Imala sam osećaj kao da gubim tlo pod nogama. Plakala sam noćima i molila Boga da mi pokaže pravi put.

S obzirom da je u hrišćanstvu jako izražen kult mrtvih, kada sam saznala da musliman ne može da moli za nekog ko je umro u nekoj drugoj veri, bila sam i besna i tužna i uplašena.To mi je toliko teško palo da nisam više htela da čujem nijednu informaciju o islamu. Ali, onda sam jedne noći sanjala kako mi prilazi prvo jedan čovek, tamnije puti (u snu sam znala da je to Mojsije odnosno Musa, a.s.). Onda još jedan čovek pored njega staje, za koga takođe znam da je Isa, a.s. Pričaju mi nešto, pa pogledaju na moju desnu stranu i osmehuju se. Osećam da je još jedan muškarac stao pored mene sa desne strane, ne vidim ga, ali ne osećam strah. On mi je toliko nežno i blago držao desnu podlakticu i nešto mi govorio, a ja sam osećala smirenost. Pogledam u Musaa, a.s., i Isaa, a.s., a  oni se osmehuju i kao da me ohrabruju klimaju glavom. Kada sam ustala, iako sam bila ubeđena da sam sanjala Musaa, a.s., i Isaa, a.s., za Muhameda, s.a.v.s., nisam bila sigurna. Ali su mi svi kojima sam ispričala san rekli da nema ko drugi da bude.

Narednih nekoliko meseci sam maltene postavljala uslove Allahu Milostivom. Pomišljala sam u sebi „Ako ja treba da budem muslimanka onda nek se desi to i to“, ili „Ako je islam jedina ispravna vera onda nek mi bude dokaz to i to“ i dokazi su se pojavljivali svuda.

Nakon par meseci sam sanjala Kur’an kako stoji ispred mene i samo čujem glas „Čitaj“. Momenat kada sam izgovorila šehadet iz srca to samo Allah zna, jer nisam išla u džamiju. Znam da je bio prvi redžeb po hidžretskom kalendaru kada smo se sestra i ja se dogovorile da naučimo kako se klanja. Izgovorile smo šehadet jedna pred drugom, uzele poster i pokušale. Kasnije nam je jedna osoba preko interneta pojasnila o namazu sve što nas je zanimalo. Ubrzo smo rekle mami da smo postale muslimanke. Nismo imale nikakvih problema sa njom, čak ni za obavljanje namaza, a ona je sama skinula sa zida sve ikone sem jedne male slavske, što nas je baš obradovalo. Kandilo koje je bilo iznad ikone je jednog dana samo palo i razbilo se, a majka nije kupila drugo. Da je Allah uputi, amin, ona svojim ponašanjem me puno puta postidi, jer reaguje onako kako bi svaka muslimanka trebala da  odreaguje, i bude lep primer drugima.

Za kraj, neizmerno sam zahvalna Allahu, i osećam se ponosno što mi je pokazao Pravi put i što me je počastio islamom.

„On Svojom milošću naročito daruje onoga koga hoće.

A Allahova blagodat je velika!“

( Ali Imran, ajet 74)

IslamBosna.ba