Danas su „korisnici” imigracionog centra u Lukavici dobili obavještenje da je zabranjeno da im iko od njihovih porodica donosi išta za jelo. Izgovor za ovu zabranu je taj da bi neko mogao da ih otruje. Zbog toga su „korisnici” imigracionog centra stupili u štrajk glađu, jer ne znaju šta se krije iza te zabrane.
Otkud odjednom ta zabrana?
Do sada su porodice ovih ljudi mogle da im donesu sa sobom bilo šta od hrane. Nije ni čudo, jer hrana koju dobiju u imigracionom centru je dovoljna samo za preživljavanje. Ima je dovoljno, ali joj je kvalitet nikakav. Zato neki od zatvorenika imaju zdravstvenih problema. Npr. Ebu Hamza, koji je u imigracionom centru već deveti mjecec, ima teške probleme sa srcem, trombozu vena na nogama, probleme vezane za nedostatak vitamina itd. To su sve problemi koje nije imao prije nego što je tamo smješten. I ostali zatvorenici imaju zdravstvenih problema, samo što oni borave kraće u imigracionom centru i ukoliko se i njihov boravak produži imat će ozbiljnih zdravstvenih problema. Pored toga, ne dobijaju ni adekvatnu medicinsku pomoć, tako se sve vrti u začaranom krugu.
Osim što im je onemogućeno da se adekvatno brinu za fizičko zdravlje, njihovo psihičko stanje je još gore. Većina zahtjeva koje upute upravi budu odbijeni. Zamislite, nepravedno čovjeka zatvore u neku baraku, odvoje ga od porodice, onemoguće mu adekvatnu ishranu i ljekarsku pomoć, ograniče mu posjete, omoguće mu samo posjete pod strogim nadzorom, onemoguće mu običnu intimnu prostoriju… Povrh svega, ne dopuste mu da u sobi u kojoj je zatvoren ima koji cvijet, bar malo ljepote za oči, koji bi ga podsjetio na kućnu atmosferu da ne bi potpuno poludio. I povrh svega toga, zabrane da mu porodica donosi nešto za jelo, pod izgovorom da ga ne bi otrovali. Ima li to ikakve logike? Oni koji su mu sve u životu oduzeli štite ga od njegove porodice koja bi ga mogla otrovati?
U stvari, logičnije je da oni, koji su ih tamo zatvorili, žele da ih otruju, jer ne znaju šta bi s tim ljudima, od kojih jedan dio nepravedno leži u imigracionom centru. Moguće je da sada, kada više nemaju izgovor za to što ih drže tamo, žele da ih se riješe, jer oni sigurno neće ostati dužni kada izađu iz imigracionog centra. Oni će tražiti da pravda izađe na vidjelo.
Zbog toga su korisnici imigracionog centra stupili u štrajk glađu. Boje se za svoje živote. Možda ovo zvuči kao filmska priča ljudima koji nemaju kontakta sa onima koji su tamo zatvoreni i ograđeni tri metra visokom žicom, ali vjerujte da je njima život upravo kao u nekom horor filmu. U stvari, život im nije kao u horor filmu, nego kao u Guantanamu, kao u hororu stvarnosti.
IslamBosna