Tokom predistražnog saslušanja u vojnoj bazi u Merilendu, ovaj 25-ogodišnjak koji se suočava sa doživotnim zatvorom, pročitao je svoju izjavu u kojoj je detaljno objasnio svoje motive za predaju poverljivih podataka kojima je imao pristup dok je radio kao obaveštajni analitičar u Bagdadu.
Sedeći na optuženičkoj klupi Mening je izjavio da je bio zgađen “očiglednim krvoprolićem” u poznatom incidentu sa helikopterom iz kojeg je otvorena vatra na jednu grupu ljudi, među kojima su bili izveštači Reutersa i deca. On je izjavio da veruje da su tajna dokumenta o ratu u Avganistanu i Iraku, objavljena od strane WikiLeaksa i njihovih medijskih partnera, “među najvažnijim dokumentima našeg vremena koji otkrivaju pravu cenu rata”.
On je svedočio da se na čin predaje dokumenata uzbunjivačkom sajtu odlučio jer je, kako kaže, upao u depresiju zbog stanja vojnog sukoba u kojem se SAD nalaze.
“Bilo smo opsednuti hvatanjem i ubijanjem ljudskih meta sa liste i ignorisali ciljeve i misiju. Ja verujem da javnost, posebno američka javnost, može da pokrene važnu debatu o vojnoj i stranoj politici u globalu na osnovu ovih informacija, a to može naterati društvo da preispita potrebu da se učestvuje u borbi protiv terorizma dok se ignoriše teška situacija ljudi sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu”.
U veoma neobičnom potezu za optuženika u ovako ozbiljnim sudskim slučajevima, Mening je priznao krivicu za 10 od 22 tačke optužnice, negiravši da je kriv za najtežu od njih – pružanje pomoći neprijatelju. On je priznao da je posedovao i dobrovoljno predao tajna dokumenta neautorizovanom licu, verovatno Džulijanu Asanžu. Među njima se nalazio video snimak pod nazivom “Kolateralna ubista”, napad helikoptera “Apač” u Iraku, američke diplomatske prepiske među kojima je jedna od najranijih publikacija WikiLeaksa, – “Reykjavik cable”, deo ratnih dokumenata o ratu u Iraku i Avganistanu, neke informacije o zatvorenicima u Gvantanamu i dve obaveštajne beleške.
Svaka tačka optužnice na osnovu koje se vojnik proglasio krivim nosi minimalnu dvogodišnju kaznu zatvora, što već sada sugeriše da donja granica njegove zatvorske kazne neće biti niža od 20 godina.
Međutim priznanjem se neće izbeći dugo i kompleksno suđenje, koje je trenutno zakazano za 3. jun. Mening je odbacio krivicu za 12 tačaka optužnice, među kojima su najteža krivična dela kao što je “pomaganje neprijatelja”. Tužilaštvo pokušava da dokaže da je Mening pomagao Al Kaidu jer je bio svestan da će objavljivanjem dokumenata oni biti na raspolaganju neprijatelju.
Vojnik je u svom izlaganju izjavio da je saznao za WikiLeaks 2009. Bio je posebno impresioniran njihovim objavljivanjem 500.000 tekstualnih poruka poslatih na dan terorističkih napada od 11. septembra. On je prvo kopirao ratne dokumente zbog posla i bržeg prisupa informacijama od kuće. Međutim, kako je sve dublje ulazio u materijal, sve je više bio zabrinut zbog stvari koje se skrivaju, kaže.
Odlučio je da prenese kopiju datoteke na memorijsku karticu prilikom povratka iz Iraka u SAD u januaru 2010. Tamo nije uspeo da zainteresuje Washington Post i New Yor Times za svoje informacije i okrenuo se WikiLeaksu.
Prilikom povratka u Irak, on je došao u posed videa iz 2007. koji prikazuje napad američkog helikopetra na grupu ljudi u Bagdadu. Kasnije se ispostavilo da su se u grupi nalazili civili, deca i dva dopsinika agencije Reuters koji su ubijeni. Mening je rekao da ga je “mučio” otpor vojnih vlasti da predaju snimak Reutersu i stav sa vrha da tako nešto čak ni ne postoji. Kaže da je takođe bio pogođen ponašanjem posade helikoptera – “ krvoločnost koju su očitavali, je izgledala kao da ne poštuju vrednost ljudskog života”.
Na snimku se vidi jedan čovek koji pogođen puzi na zemlji dok jedan od posade helikopetra komentariše kako bi želeo da taj čovek u ruci ima oružje da bi ga ubio.
“Za mene je to bilo kao kada dete muči mrava upirući u njega svetlost od ogledala”.
Nakon što je aplodovao video na sajtu WikiLeaks, koji je kasnije objaven pod nazivom “Kolateralno ubistvo”, Mening je rekao da ga je kontaktirala visoka figura iz WikiLeaksa kodnog imena “Ox”. On je pretpostavljao da je ta osoba najverovatnije bila Džulijan Asanž, i dala mu kodno ime “Natanijel Frank”, po autoru knjige koju je nedavno čitao.
Od velike porcije objavljenih tajni, 250.000 diplomatskih prepiski, Mening kaže da je bio ubeđen da će dokumenta iz ambasada širom sveta posramiti SAD, ali ne naneti štetu zemlji.
“Mislio sam da su ti dokumenti biti pravi primer potrebe za više diplomatije. Na mnogo načina oni su bili skup informacija i tračeva uske grupe ljudi”, rekao je on.
Nakon čitanja izjave, Mening je prošao kroz proces od nekoliko sati ispitivanja od strane njegovog sudije u ovom procesu, pukovnice Denis Lind, koja je utvrdila da je optuženi samovoljno priznao krivicu i da je svestan svih implikacija koje nose.
Američka vlada planira da pozove 141 svedoka na tom suđenju, uključujući i 15 njih koji će navodno posvedočiti da su informacije koje je objavio WikiLeaks, zahvaljujući optuženom, načinile štetu američkim nacionalnim interesima, piše Klix.ba.
Američki mediji prenose kako tužilaštvo ima planove gigantskih razmera u smislu obima materijala i broja svedoka, kako bi dokazali da je Bredli neprijatelj američkih interesa. Na suđenju će se pojaviti četiri svedoka, koja će potpuno anonimno i iza zatvorenih vrata pričati o onome što znaju, a sa njima će biti samo sudija, optuženi i tužitelj. Jedan od njih će verovatno biti pripadnik američke vojne jedinice Navy Seal, koji je bio uključen u ubistvo Osame bin Ladena.
Osim toga, 33 svedoka će govoriti o osetljivim ili tajnim informacijama i zbog toga će njihovo svedočenje biti održano na delimično zatvorenim sednicama.
(enovinecom)