I najpametniji ljudi ‘boluju’ od mana: Zabavna strana inteligencije

Talesov pad: Grčki filozof Tales, između ostalog, predvidio je pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine prije nove ere, izmjerio visinu piramida pomoću dužine njihove sjenke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, od kojih se jedna i danas naziva po njemu. Priča se da je filozof jednom prilikom, gledajući više u zvjezdano nebo nego kuda je hodao, upao je u jamu. Na njegove pozive za pomoć odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tada ga posavjetovala: “Ti ne vidiš ni kuda hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava”.

Aristotel, grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svijet sastavljen od vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio učitelj Aleksandra Velikog. Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: “Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to”. Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio da mu ne smeta ako ga ogovaraju dok nije prisutan i da ga tada ništa od toga ne boli. Dodao je da ga čak mogu i premlatiti kada nije prisutan.

Paskalovi “ispadi”:
Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal imao je oca s čudnim pogledom na obrazovanje. Odlučio je da sam podučava sina, kojem nije dao da uči matematiku sve do 25 godine. Sva literatura iz matematike bila je sklonjena iz njihove kuće. Tek tada je bio siguran u ogroman sinovljev talenat, dozvolio mu je da stiče matematičko obrazovanje. Kasnije je Paskal konstruisao mašinu koja je vršila četiri osnovne matematičke operacije, izumio je hidrauličnu presu, a u njegovu čast je jedinica za pritisak nazvana paskal. Paskal je dobro poznavao osobine tečnosti i gasova i volio je da eksperimentiše pred publikom. Jednom je napunio vodom bure od 300 litara. Zatvorio ga je i na poklopcu napravio otvor veličine jednog kvadratnog centimetra. Kroz taj otvor provukao je cijev dugačku više od 10 metara. Kada je cijev napunio vodom, bure se raspalo zbog velikog pritiska.

Batine iz raja:
Isak Njutn, poznati engleski fizičar, matematičar i astronom, poznat je po anegdoti da mu je pad jabuke na glavu dao ideju za teoriju gravitacije, ali ne samo po njoj. Kao odgovor na pitanje kako je , iako na početku loš đak, uspio da se popravi u školi, Njutn je odgovorio: U početku sam bio jedan od najgorih u razredu. Ali, kada me je jedan od učenika izdevetao, misleći da kao najbolji đak na to ima pravo, odlučio sam da mu se osvetim. Prionuo sam na knjigu i ubrzo postao prvi đak u odjeljenju. Njutn je zbog svog doprinosa nauci i postavljanja zakona opšte gravitacije i osnovnog zakona mehanike dobio jedinicu za jačinu sile. Tvorac je i diferencijalnog i integralnog računa.

Magare na glasanju:
Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik Bendžamin Frenklin je, pored nauke, ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vrijeme novac. Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način: “Ja imam lijepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine, neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih volio da znam ko je u stvari glasač- ja ili moje magare?”

Kao što je očigledno:
Francuski astronom, fizičar i matematičar Pjer-Simon Laplas često je u svojim radovima koristio frazu “kao što je očigledno”. Jednom prilikom je prevodilac njegovih djela konstatovao kako su mu, kad god je naišao na Laplasovo “kao što je očigledno”, bili potrebni sati mukotrpnog rada da bi shvatio o čemu je tu riječ. Upotrebu ove fraze razjesnio je jednom prilikom Laplasov pomoćnik. Dok je veliki naučnik pripremao za štampu svoje čuveno djelo “Nebeska mehanika”, Laplas ni sam često nije mogao da shvati na koji način je nekada dolazio do zaključka, radosno bi umetao svoju frazu. Laplas se prilikom izbora u Francuskoj akademiji nauka pokazao kao veliki diplomata. Svi su bili zainteresovani da saznaju za koga će od ova dva kandidata na tajnom glasanju odlučiti. On je uzeo dva glasačka listića ispunio ih, stavio u svoj šešir i pred svima izvukao jedan i stavio u glasačku kutiju. Jedan od njegovih komšija kasnije je prokomentarisao kako je vidio da je na oba listića napisao isto ime- ime osobe koju je podržavao.

Papagaj spasao jezik:
Njemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar fon Humbolt istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog osnivača moderne geografije jedan poznanik je pozajmio drugi dio rijetke knjige ” Pernati svijet Južne Amerike”. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije htio da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi dio knjige s posvetom: “Neka bar jedan od nas posjeduje oba dijela knjige!” Dok je tragao za izvorom rijeke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je spasao od zaborava dio kulture plemena Majpure.

Studenti i konji:
Fizičar i pronalazač Mihajlo Pupin je bio profesor teorijske fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Izumio je induktivni navoj, kojim je uspio da riješi problem žičanog prenosa telefonskih razgovora na velike daljine. Dobio je Pulicerovu nagradu 1924.godine za autobiografsku knjigu “Sa pašnjaka do naučenjaka”, a za naučni rad iz oblasti elektrotehnike dobio je Edisonovu madalju. Jednom prilikom Pupin je na poklon dobio dva ždrijepca od prijatelja koji je imao ergelu. Obučavao ih je s velikim umijećem i zadovoljstvom, tako da su osvajali mnogo nagrada. Pupinov drug iz studentskih dana, iznenađen što jedan profesor nastupa na izložbi konja, rekao je: “Ako vi ovako obučavate i studente kao što ste obučili konje, onda ste najveći profesor u Americi”. Pupin mu je na to odgovorio da bi to bilo tačno samo da ne mora da radi istovremeno sa 200, već samo sa dva studenta.

Izmislio kineskog filozofa:
Naučnik Pavle Savić proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primjedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sljedećem zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocjenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savjet. Samo najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti “slavni” filozof ne postoji.

Izvor: e-kapija