Hazreti Fatimin tespih

Piše: Šejhu’l-hadis, mevlana Muhammed Zekerijja KANDEHLEVI

Alija (r.a.) jedne prilike je rekao jednom svom učeniku: „Hoćeš li da ti pripovijedam o Fatimi (r.a.), najdražoj i najvoljenijoj kćeri poslanika Muhammeda (s.a.v.s.)?“ Kada je taj učenik odgovorio potvrdno, hazreti Alija je nastavio:

„Fatima (r.a.) je često sama mljela žito, od čega je dobijala žuljeve na rukama. Nosila je vodu do kuće u mješini, koja joj je ostavljala trag na prsima. Čistila je kuću, uslijed čega je prljala svoju odjeću. Jedne prilike su u Medini osvanuli ratni zarobljenici pa sam joj ja rekao: „Otiđi do Božijeg Poslanika (s.a.v.s.) i zamoli ga da ti da tog jednog zarobljenika za ispomoć u kućnim poslovima!“ Ona je otišla i vidjela da su mnogo ljudi posjedali oko Božijeg Poslanika (s.a.v.s.) koji im je nešto objašnjavao. Pošto je bila veoma skromna, ona nije imala hrabrosti da Božijeg Poslanika (s.a.v.s.) zamoli za ispomoć u prisustvu drugih ljudi. Idućeg dana Resulullah (s.a.v.s.) je došao nama u kuću  i upitao: Fatima, radi čega si jučer dolazila? Ona se zastidjela i nije mu ništa odgovorila. Ja sam rekao:“Allahov Poslaniče, Fatima je dobila žuljeve na objema rukama i na prsima meljući žito i noseći vodu, stalno čisti kuću i radi ostale kućne poslove i prlja svoju odjeću. Obavijestio sam je da su u Medinu dovedeni ratni zarobljenici i savjetovao joj da dođe kod tebe i zatraži jednog kako bi joj bio na ispomoći.“ Fatima je dodala: “Ja i Alija imamo samo jednu posteljinu, a to je krzno od koze, na koje mi svakog jutra stavljamo hranu za našu devu.“ Allahov Poslanik (s.a.v.s.) je na to rekao: Osaburi, Fatima! I Musa (a.s.) i njegova žena su imali samo jednu posteljinu, a to je bio Musaov (a.s.) ogrtač. Neka ti je Allah (dž.š.) stalno na umu, uvijek se boj Njega, uvijek budi u takvom takvaluku i u ibadetu Allahu (dž.š.), a radi i kućne poslove! Kad kreneš u postelju, 33 puta prouči Subhanallah, 33 puta Elhamdulillah, i 34 puta Allahu ekber! Od toga ćeš imati više pomoći nego od ratnog zarobljenika.“ Fatima (r.a.) je na to dodala:“Ja sam zadovoljna kada Allaha (dž.š.) i Njegovoga Poslanika (s.a.v.s.) učinim zadovoljnim.“

Pogledaj, ovakav je bio život kćerke Allahovoga Poslanika (s.a.v.s.)! A u našim čak i srednje imućnim familijama žene misle da im je iz poniženja raditi kućne poslove, one traže pomoćnice za ovo za ono, čak i u kupatilu! Kakva razlika!

U ovom hadisu propisan je zikir pred spavanje. U nekim drugim hadisima prenosi se da je Resulullah (s.a.v.s.) savjetovao hazreti Fatimi da nakon svakog namaza prouči 33 puta Subhanallah, 33 puta Elhamdulillah, 33 puta Allahu ekber, i da nakon toga prouči: Lā ilāhe illellāhu wahdehū lā šerīke leh, lehu›l-mulku we lehu›l-hamdu we huwe ‹alā kulli šej›in qadīr, we mā erselnāke illā rahmeten lil-›ālemīn (Nema drugog Boga osim Allaha, Jedinoga, Onoga koji nejma Sebi ravnog druga, Onoga kome pripadaju vlast i zahvalnost i Koji je svemoćan. A tebe smo, Muhammede, poslali samo kao milost svim narodima.)

Hazreti Aiša troši na Allahovome Putu

Jednom je Aiša (r.a.) primila poklon od jednog leha, što je iznosilo 100.000 dirhema. Ona je odmah taj iznos počela da dijeli siromašnima  tako da predvečer u njezinoj kući nije ostao nijedan dirhem. Taj dan je postila. Njezina kućna pomoćnica joj je donijela jednu veknu hljeba i malo maslina za iftar rekavši joj: “Da smo, bogdo, ostavile bar jedan dirhem da kupim hrane za iftar.“ Aiša (r.a.) je na to rekla: „Nemoj da ti bude žao zbog toga! Da si mi to ranije rekla, ja bih možda ušparala taj jedan dirhem“.

Ovu vrstu poklona hazreti Aiša je primala od Muavije, Abdullaha ibn Zubejra (r.a.) i drugih vladara jer je to bilo vrijeme kada je život postao lagodniji, čak raskošan, nakon što su u muslimanske ruke padale teritorija za teritorijom. Uprkos ovoj raskoši, hazreti Aiša je vodila život uzdržavajući se od dunjalučkih blagodati. Pogledaj: ona podijeli 100.000 dirhema siromašnima, a nije se sjetila da od tolikog iznosa ostavi koji dirhem za kupovinu hrane za iftar! Danas će ova zgoda izgledati nevjerovatnom, ali za one koji su svjesni toga kako su ashabi (r.a.) razumijevali život, stotine ovakvih događaja su normalna stvar. Postoje mnoge druge  slične zgode u vezi s hazreti Aišom (r.a.). Jedne prilike je postila i nije imala ništa za iftar osim komada hljeba. Utom je naišao neki siromah i zamolio je da mu da nešto hrane. Ona je rekla svojoj kućnoj pomoćnici da mu da taj komad. Sluškinja je rekla: “Ako mu dam ovaj komad hljeba, neće ništa ostati tebi za iftar.“ Hazreti Aiša je rekla: “Nije važno, podaj mu taj komad hljeba!“

Ima i zgoda kad je ubila zmiju pred kućom. U snu joj je jedan glas rekao: “Aiša, ubila si muslimana!“ Ona je na to odgovorila: “Kako se može desiti da musliman ulazi u kuću hudovice Božijeg Poslanika?!“ Isti glas joj je na to rekao: “Ali on je bio prerušen (dòbrī –op.prev.)!“ Ona je istog časa skočila iza sna i odjednom podijelila 12.000 dirhema – u vidu krvarine koja je propisana kao obaveza onome ko nehotimično ubije brata muslimana. ‹Urve (r.a.) kaže: „Jednom sam vidio Aišu (r.a.) kako podijeli 70.000 dirhema u sadaku, a na sebi je imala odjeću na kojoj je bilo zakrpa!“

Hazreti Aiša se ljuti na Ibn Zubejra

Abdullah ibn Zubejr je bio Aišin (r.a.) sestrić. Ona ga je jako voljela i odgajala. Njemu nije bilo drago što ona toliko daje u sadaku dok sama živi u oskudici i siromaštvu. Jedne prilike je nekome rekao: „Ja svoju tetku moram spriječiti da to čini!“

Hazreti Aiša je čula za ovo i toliko se naljutila da se zaklela da neće govoriti s Abdullahom.

Abdullah je bio šokiran njezinom zakletvom. Slao je više ljudi kao svoje izaslanike da porazgovaraju s njom, ali ona je svakom od nih odgovarala:“Zaklela sam se i neću prekršiti svoju zakletvu!“ Na koncu je poslao dvojicu ljudi iz familije Resulullahove (s.a.v.s.) majke u hazreti Aišinu kuću da posreduju za nj. Aiša (r.a.) dozvoli toj dvojici da uđu u njezinu kuću, ali da joj govore iza zavjese. Ibn Zubejr se potajno uvuče s njima dvojicom i stane iza zavjese, i kada su ta dvojica počela da govore, on, ne mogavši se suzdržati, provali iza zavjese i padne na koljena ispred svoje tetke preklinjući je da mu oprosti. Ona dvojica se tada umiješaju i podsjete hazreti Aišu na Resulullahovu (s.a.v.s.) zabranu da musliman ne smije da ne govori s drugim muslimanom više od tri dana. Kad je čula ovaj hadis, ona se uplaši da će svojim činom izazvati Allahovo (dž.š.) nezadovoljstvo i počne da plače. Oprostila je Zubejru i počela da govori s njim. Nakon toga je počela oslobađati roba za robom sve dok ih nije oslobodila 40 – kao vid iskupljenja za prekršenu zakletvu. Čak je i kasnije, kad bi joj naumpala njezina zakletva, toliko plakala da bi joj šal bio mokar od suza.

Koliko smo mi svjesni svojih zakletvi koje činimo od jutra do sutra?! To je pitanje na koje svako od nas treba da samom sebi da odgovor. Pogledaj one koji su istinski poštovali Allaha (dž.š.) i Njegovo ime: koliko su duboko osjećali svoje zakletve i kako im je bilo onda kada nisu mogli da ih ispune! Pogledajmo hazreti Aišu koja plače čak i poslije kefāreta (iskupa) kad god se sjeti zgode kad je prekršila svoju zakletvu!

Aišin strah od Allaha (dž.š.)

Ko danas ne zna koliko je Božiji Poslanik (s.a.v.s.) volio svoju dragu ženu Aišu (r.a.)? Prenosi da bi on, kada bi bio upitan koga najviše voli, odgovarao: Aišu.

Ona je bila toliko upućena u islamsku jurisprudenciju (fikh i usul-i fikh) da je spadala u one najistaknutije stručnjake pred koju su ostali ashabi dolazili da im ona riješi probleme i pitanja u ovim naučnim oblastima. Džibril (a.s.) ju je pozdravljao sa: Es-Selamu ‹alejkum.  Jedne prilike joj je Allahov Poslanik (s.a.v.s.) obećao da će ona biti njegova supruga i u Džennetu. Kada su je munafici oklevetali, Allah (dž.š.) je Svojom kur›anskom objavom skinuo tu objedu s nje i potvrdio njezinu nedužnost.

Prema Ibn Sa›du, Aiša (r.a.) je jedne prilike navela deset specijalnih vrlina koje joj je Allah (dž.š.) dao, a koje nju uzdižu iznad drugih žena Božijeg Poslanika (s.a.v.s.). Ona je neobično mnogo trošila na Allahovome Putu, o čemu je bilo riječi u prethodnom pripovijedanju. Pa i pored ovih privilegija i vrlina, ona se toliko bojala Allaha (dž.š.) da je često govorila:

„Da sam bogdo drvo pa da budem stalno zaokupljena tespihom (veličanjem Allaha, dž.š.) i da ne polažem račun na Sudnjem danu.“

„Da sam bogdo kamen ili zemljani prah.“

„Da sam bogdo list na grani ili vlat trave.“

„Da se bogdo nisam ni rodila.“

Preveo: Džemaludin Latić

(novihorizontiba)