Danas je to preduzeće u stečaju s velikim hipotekarnim kreditom od Hypo Alpe Group BiH. Praktično, ova austrijska bankarska grupacija vlasnik je hala, mašina i zemljišta u Ripču. Također, u Novoj Biloj, krajem prošle godine, okončana je slična poslovna storija s “Vitalesom” kojeg su stvorili isti Slovenci koji su “napravili i razvalili” bišćanski “Vitales”.
Ovdje je bez posla ostalo 150 radnika koji su za strano tržište proizvodili pelet.
Vrijednost imovine
Fabrike u Ripču kod Bihaća i Novoj Biloj kod Travnika otvorila je slovenska državna firma “Istrabenz Gorenje – Energetski sistemi” (IG-ES) iz Nove Gorice uzimanjem kredita od Hypo Alpe Group BiH u visini od 10,5 miliona eura. Krediti nikada nisu vraćeni.
Bišćanin Ibrahim Hadžić važan je segment priče o ripačkom “Vitalesu”, a u ispovijesti za naš list tvrdi da je iza cijelog projekta stajalo pranje novca!
Hadžić je bio 50-postotni vlasnik ove firme. Do 2007., kada je startovao “Vitales”, bavio se pilanarstvom, izvozio palete cijepanih drva u Austriju, Njemačku i Sloveniju pa je tako 2004. upoznao direktora IG-ES-a Roberta Goloba.
– Dogovorili smo se da u Ripču, gdje sam imao malu halu i 10 dunuma zemlje, napravimo zajednički fabriku briketa. IG-ES, čiji je vlasnik država Slovenija, uložio je 250.000 eura, dok je vrijednost moje imovine sudski procijenjena na 375.000 eura. Za direktora fabrike u izgradnji Robert Golob postavio je Boruta del Fabra (Fabbro). To je period kada se uzimaju milionski krediti od Hypo banke, ne znam tačno koliko, ali, prema mojim saznanjima, oko pet miliona eura. Iako sam bio vlasnik pola fabrike, Golob i Del Fabro su me isključili iz svih finansijskih radnji. Uviđao sam i slutio da se nešto mućka, odnosno da se pere novac – otkriva Hadžić.
Pojašnjava da su se tada pojavljivale fakture s ogromnim iznosima za navodnu obuku kadrova, neka postrojenja su mijenjana zbog navodnih grešaka itd. Tvrdi da su mašine kupovane u Italiji, pripremana je proizvodnja, ali da je u tom periodu oprano najviše para, što su trebale istražiti institucije države.
– Bez moga znanja uzeli su kredit, sumnjam da je bio fiktivni, od IG-ES-a i zadužili “Vitales” za još 1,7 miliona KM. “Vitales” u Ripču počeo je raditi 2008. i tada Borut del Fabro odlazi nakon što je “završio posao”, a za direktora postavljaju Šerifa Koseticu, diplomiranog inžinjera mašinstva, koji se nije puno pitao. Zaposleno je 50 ljudi, tržište za briket bilo je osigurano. No, tada otkrivam novu prevaru – Robert Golob ne dozvoljava direktnu prodaju kupcu, nego “Vitales” prvo prodaje briket IG-ES-u – priča Hadžić.
Prema njegovim riječima, dnevna proizvodnja iznosila je oko 70, a mjesečna 2.000 tona.
– Oni su kupovali tonu briketa proizvedenu u Ripču za 80 eura, a prodavali je za 120 eura. Usprotivio sam se, jer je pravljen gubitak “Vitalesu” i naši odnosi su potpuno zahladnjeli. Tražili su priliku da me istisnu iz firme koju su ciljano vodili u propast. Proizvodnja je obustavljena 2009., radnicima su isplaćene plaće, smijenili su Bišćanina Koseticu i doveli Slovenca. Od mene su tražili da uložim novih 200.000 do 300.000 eura kako bi fabrika, navodno, “krenula”. Nisam imao taj novac, a i da jesam, ne bih ga uložio, jer su oni sve vrijeme izvlačili novac – tvrdi Hadžić.
Dug i pilanama
Potom je dobio prijedlog da oni otkupe njegov dio vlasništva u “Vitalesu” i Hadžić je pristao. Ovaj dogovor je potvrđen, kako kaže, na Skupštini preduzeća, a IG-ES je Hadžiću trebao isplatiti 450.000 eura.
– Robert Golob je napravio ugovor u kome mi nudi isplatu 200.000 eura, a ostatak od 250.000 da mi isplati kroz poslovno-tehničku saradnju s mojom pilanom “Unales”. Ne sluteći mućku, potpisao sam ovaj ugovor, Slovenci su mi isplatili 200.000 eura plus 50.000 kroz poslovno-tehničku saradnju s “Unalesom”. Potom su prestali plaćati i danas mi duguju 175.000 eura i izbjegavaju bilo kakav kontakt sa mnom. Nekadašnji “Vitales” u Ripču je u stečaju i lukavi Slovenci sada hoće da taj dug prema meni, po svemu sudeći, prebace na “Vitales” – kaže Hadžić i dodaje da će morati tužiti Slovence zbog duga.
“Vitales” je prošle godine prestao raditi, a u toj 2011. promijenjena su čak četiri direktora. Nijedna rata Hypo Alpe Group BiH nije isplaćena, a sve je izgrađeno uz pomoć hipotekarnog kredita. IG-ES nije dala nikakvu garanciju na kredit, tako da je Hypo banka sada vlasnik ove imovinu.
– “Vitales” je, također, ostao dužan pilanama u BiH novac za repromaterijal, i to otprilike 70.000 do 80.000 KM po pilani. Dužni su pilanama u Drvaru i Kostajnici, pilani “Mrgo” u Bosanskom Petrovcu, mom “Unalesu” – navodi Hadžić.
Kaže da se na ovu ispovijest odlučio ne samo zbog svog duga nego više zbog činjenice da ovakvi mešetari iz uređene slovenske države dolaze u BiH na sumnjive načine, “pokupe kajmak, uništavaju bh. privredu, a našim građanima bude lažne nade o sigurnom poslu i zaradama”.
U Novoj Biloj 150 radnika ostalo bez posla
Nakon četiri godine rada u proizvodnji peleta ili biomase slovenska tvornica “Vitales” u Novoj Biloj prestala je s radom u novembru prošle godine, dok je 150 radnika ostalo bez posla. Kada je 2007. trebala počet s radom ova fabrika, najavljivana je euforično.
– Biomasu će proizvoditi od drvnog otpada i piljevine, a moći će se koristiti kao gorivo za zagrijavanje stanova i ostalih objekata – izjavljivao je tada Aleksander Krofl, direktor “Vitalesa”.
Četiri godine kasnije radnicima su podijeljene radne knjižice, isplaćene plaće i ostale prinadležnosti, a posljednji direktor Matijaž Kompare ostao je nedostupan medijima.
Zašto je odjednom stala slovenska tvrtka “Vitales” u Novoj Bili, iako je imala tržište, dnevno proizvodila 30 tona peleta i sve prodavala u Italiji, Sloveniji, Austriji i Njemačkoj, nema ko odgovoriti.
Požar u krugu firme
O svojoj nekadašnjoj firmi ne želi govoriti ni prvi direktor “Vitalesa” u Novoj Biloj Aleksandar Krofl, iako je dobio otkaz. Kako saznajemo, ne želi da bilo kakvom izjavom dođe u sukob s Golobom. Interesantno, ni Šerif Kosetica, bivši direktor ripačkog “Vitalesa”, nema nije voljan da priča o svojoj nekadašnjoj firmi u kojoj je dobio otkaz.
Plasirane priče o reketu i drugim pritiscima na menadžment nije niko potvrdio ni negirao. Dva mjeseca ranije, polovinom septembra, u krugu firme “Vitales” izbio je požar u kome je izgorjelo teretno motorno vozilo “volvo”, stroj za sječu drva te veća količina piljevine. Požar je izbio sat nakon ponoći i lokaliziran je nakon pet sati.
Druga strana: Hadžić je dobio 795.492 KM
Na naša pitanja upućena Robertu Golobu kako bismo čuli i drugu stranu ove priče, odgovorili su Fatima Kartal, direktorica “Vitalesa” Bihać u stečaju, i prokurist Silvan Križman. Potvrdili su da je Hadžić bio 50-postotni vlasnik i savjetnik u “Vitalesu”, ali da je 2009., kada je došlo do krize, Hadžić odbio pristupiti dokapitalizaciji firme, pa je njegov dio, odlukom Skupštine preduzeća, otkupljen za 391.000 KM, te je sklopljen ugovor o petogodišnjoj saradnji sa Hadžićevom firmom “Unales”, vrijedan 488.750 KM.
Dokapitalizaciju od 977.500 KM izvršio je “Istrabenz Gorenje”. Kartal ističe da je “Istrabenz Gorenje” od 2008. do 2011. godine “Vitalesu” dao 4,2 miliona KM kredita te pomagao finansijski i na druge načine u ukupnom iznosu od 1,6 miliona KM. Fabrika “Vitales” prestala je raditi zbog loših poslovnih minusa u 2009. i 2010. od ukupno 4,3 miliona KM.
– Samo u 2010. “Vitales” Bihać je uplatio Hypo Alpe-Adria banci po osnovu lizinga 315.725 KM, a banci Hypo Alpe-Adria vratio 522.182 KM kredita. U 2009. smo po osnovu lizinga platili 1,2 miliona KM – obrazložili su Kartal i Križman, navodeći da je Ibrahim Hadžić po raznim osnovama od 2008. do 2011. dobio 795.492 KM.
(kipba)