Izrael: Pripreme za rat s Iranom

Izraelska armija je objavila da je počela razmještanje baterije presretača raketa „gvozdena kupola“ u području Tel Aviva. Postavljanje anti-raketnog štita se odvija u vrijeme pojačane napetosti u regionu i sve češćih spekulacija o mogućem preventivnom vojnom udaru Izraela na iranska nuklearna postrojenja.

Prva baterija sistema „gvozdena kupola“, vrednog više miliona dolara, postavljena je pre nepunih godinu dana kraj grada Berševe na jugu Izraela, pošto je ta zemlja pogođena raketama tipa „grad“, koje su ispaljena iz Pojasa Gaze. Baterija je ubrzo bila postavljena i kraj lučkog grada Aškelona.

Taj sistem je još uvek u eksperimentalnoj fazi i nije u stanju da obezbjedi potpunu zaštitu, ali je uspešno oborio nekoliko raketa lansiranih iz Pojasa Gaze.

Sistem je osmišljen tako da presreće rakete i granate, ispaljene sa daljine od 70 kilometara, a deo je ambicioznijeg odbrambenog programa za zaštitu gradova i sela širom jevrejske države.

Druga dva sistema čine čitav program, uključujući odbrambeni sistem „erou“ (Arrow – strela) za odbranu od dalekometnih balističkih raketa, i sisteme „Davidova praćka“ (קלע דוד‎) i „Magična papuča“ (שרביט קסמים) za rakete srednjeg dometa.

Izraelski list Harec (הארץ) piše da su nedavne posete američkih zvaničnika Izraelu odraz rastuće brige Vašingtona da će Izrael odlučiti da napadne Iran.

Amerikanci se posebno brinu zbog tvrdog stava koji je o tome zauzeo izraelski ministar odbrane Ehud Barak (אהוד ברק), a imaju utisak i da premijer Benjamin Netanijahu (בִּנְיָמִין נְתַנְיָהוּ) nije zauzeo konačni stav.

Dnevnik Harec podseća da je najnovija u nizu poseta bila ona nacionalnog savetnika SAD za bezbednost Tomasa Donilona, a da kasnije dolazi Džejms Klaper direktor Nacionalne obaveštajne službe.

Ranije su Izrael posetili direktor CIA i američki sekretar za odbranu, a Ehud Barak je bio u SAD i opet će posetiti Vašington, pre posete premijera Netanijahua početkom marta. U Izraelu je bio i šef američkog generlaštaba Martin Dempsi (Martin Dempsey) koji je u nedelju izjavio da „ne bi bilo razumno u ovom trenutku odlučiti da se napadne Iran“, kako je preneo dnevnik na engleskom Džeruzalem post (Jerusalem Post).

Nekadašnji izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Uzi Dajan istakao je činjenicu da je Dempsi upotrebio reči „u ovom trenutku“, ukazajući na najnoviju ponudu Irana da obnovi razgovore sa pet stalnih članica SB UN plus Nemačkom.

Procene američkih stratega

Izraelski mediji prenose pisanje Njujork tajmsa (New York Times – NYT) koji se poziva na američke odbramene zvaničnike i vojne analitičare, bliske Pentagonu, da bi izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio izuzetno kompleksna operacija i da bi za to bilo potrebno najmanje 100 aviona.

NYT dodaje da bi u slučaju odluke o napadu, piloti morali da lete više od 1.600 kilometara kroz neprijateljski vazdušni prostor, da dopunjuju gorivo na tom putu, bore s sa iranskom vazdušnom odbranom i na kraju istovremeno napadnu mesta pod zemljom.

Prema tvrdnjama u tom izveštaju, vojni analitičari u SAD veruju da će Izraelske odbramene snage (IDF) imati ozbiljne probleme već na osnovnom zadatku – dosezanju četiri glavna nuklearna postrojenja: fabrike za obogaćivanje uranijuma u Natancu i Fordou, teški nuklearni reaktor kod Araka i fabriku za preradu uranijuma kod grada Isfahana.

Pogled iz Pentagona

Postoje tri putanje za avione: na sever preko Turske, na jug preko Saudijske Arabije, ili na istok preko Jordana i Iraka.

Poznavaoci prilika upozoravaju da bi cela operacija bilo potpuno različita od „hirurškog udara“ IDF-a na irački nuklearni reaktor Osirak u izgradnji kraj Bagdada 1981. i nuklearni reaktor u Siriji 2007. godine (o kojem su svi mediji u Siriji i svetu ćutali nekoliko sedmica).

Majkl V. Hajden (Michael V. Hayden), koji je bio direktor CIA od 2006. do 2009 godine, u januaru je ocenio da Izrael nema sposobnosti za vazdušne udare koji mogu ozbiljno da uzdrmaju iranski nuklearni program, delom zbog daljine i nivoa zadatka.

Izrael je, kako se veruje, jedina nuklearna sila na Bliskom istoku, iako to njeni lideri nikada nisu priznali ni porekli.

Vojni napad na Iran sada bi bio preuranjen, jer se ne zna sa sigurnošću da li će Teheran zaista iskoristiti svoje nuklearne kapacitete za izradu atomske bombe,“ izjavio je vrhovni američki vojni zvaničnik general Martin Dempsi (Martin Dempsey).

„Smatram da, pre svega, moramo biti pripremljeni, a to uglavnom, u ovom trenutku, podrazumeva pripremljenost za odbranu“, rekao je general Dempsi, govoreći u emisiji Farid Zakarija Dži-pi-es (Fareed Zakaria GPS) američke TV mreže Si-En-En .

General Martin Dempsi, načelnik Združenog generalštaba američke vojske, objasnio je da iransku vladu smatra „racionalnim akterom“. Zbog toga je SAD i njihovim saveznicima najbolje da ostanu pri međunarodnim sankcijama i diplomatiji, i da pokušaju da ubede Teheran da svoj nuklearni program ne usmeri ka vojnim ciljevima, poručuje Martin Dempsi.

Govoreći o odnosima s Izraelom, kao ključnim saveznikom na Bliskom istoku, general dempsi je objasnio:

„Siguran sam da oni razumeju našu zabrinutost i stav da bi napad u ovom trenutku delovao destabilizujuće i da ne bi postigli svoje dugoročne ciljeve. Ipak, isto tako razumem da Izarael ima svoje, jedinstvene nacionalne interese. Naravno, oni Iran smatraju osnovnom ehgzistencijalnom pretnjom na način na koji mi nismo tako zaključili“, rekao je američki general, dodajući da to ipak ne znači da su Amerikanci ubedili Izraelce da je najbolje ne napadati Iran.

Izraelci vode javnu debatu o tome da li bi trebalo da napadu Iran kako bi ga zaustavili u razvoju atomskog oružja.

Iranski lideri su burno reagovali na prve nagoveštaje da bi Izrael mogao da bombarduje Iran u roku od nekoliko meseci, najkasnije do kraja 2012. godine, preteći odmazdom svakoj zemlji koja napadne Islamsku Republiku.

Izraelska Država, koji inače važi za jedinu zemlju na Bliskom istoku koja poseduje nuklearni arsenal, tvrdi da bi ga Iran s nuklearnim naoružanjem ugrozio, dok zvaničnici u Teheranu kažu da njegov nuklearni program ima mirnodopsku svrhu.

Iran je nedavno premestio proces obogaćivanja uranijuma u jedan planinski bunker, koji bi mogao biti neprobojan u slučaju konvencionalnog bombardovanja, što je pothranilo strahove u vezi sa iranskim ambicijama.

Ipak, američki i evropski zvaničnici su u petak, 17. februara, pošto su im Iranci poslali pismo, zaustavili ratnu retoriku i izrazili oprezan optimizam povodom najnovijih nagoveštaja Teherana da bi bio voljan da nastavi pregovore sa velikim silama o nuklearnom pitanju.

(CNN)