“Nismo imali novca za rekonstrukciju krova”
Tragikomično, jučer se srušio krov Ledene dvorane KSC Skenderija, pod težinom snijega. Na svu sreću, povrijeđenih nije bilo, a tu završava sva priča sa srećom u ovoj priči.
Vlada Kantona Sarajevo je prije nekoliko godina odobrila sredstva u iznosu od 300.000 KM za rekonstrukciju dijela Skenderije. Međutim, do rekonstrukcije nikada nije došlo, a kako za SportSport.ba kaže tadašnji direktor Skenderije Suad Džindo, ta su sredstva otišla na rekonstrukciju hidroizolacije.
“Uzrok propadanju krova je nevrijeme i ekstremni vremenski uslovi koji vladaju u Sarajevu, ali ne treba zaboraviti činjenicu da je Skenderija sagrađena davno, te da je pretrpila znatna oštećenja u ratu, a nikad se nije pristupilo njenoj rekonstrukciji”, kaže nekadašnji direktor Skenderije Suad Džindo za SportSport.ba.
Je li istina da je Vlada Kantona Sarajevo odobrila 300.000 KM za rekonstrukciju Skenderije i gdje su ta sredstva otišla?
“Jeste, istina je da su ta sredstva odobrena, ali ona su otišla za rekonstrukciju hidroizolacije. Da bi se rekonstruisao krov, potrebno je mnogo više novca od tog iznosa koji je nama tada bio odobren”, kaže Džindo.
“U gradu imate na hiljade trošnih krovova kao što je u Skenderiji. Ko vam garantuje da pod ovakvim ekstremnim uslovima neće doći do urušavanja?”, pita se Džindo.
Ko je onda kriv što se srušio krov na ledenoj dvorani? Vi, grad, država…?
“Kriv je nedostatak novca. Nema nikakvih sredstava ni od opštine ni od države za održavanje ovako velikog objekta. Skenderija ima 70.000 kvadratnih metara i to nije ni lako ni jeftino održavati”, dodao je na kraju razgovora za SportSport.ba Džindo.
Neko, osim vremenskih uslova, mora snositi odgovornost za ovu sramotu koja je zadesila glavni grad Bosne i Hercegovine. Ironično, ovih dana se obilježava 28 godina od održavanja Olimpijade u Sarajevu.
Svakako da krivicu za urušavanje krova snose ljudi koji upravljaju ili koji su upravljali Skenderijom, te nadležna ministarstva i Grad Sarajevo, kojima očito Skenderija nikada nije bila na prvom mjestu. Ljepše i ugodnije je napraviti prijem i prisjetiti se kako je to bilo 1984. godine u Sarajevu, nego se dati u borbu da se spasi ono malo što nam je ostalo od Olimpijade.
(sportsportba)
