“Financial Times”: Zemlje koje žele izaći izeurozone sudarit će se sa katastrofom

Autor Tanjug | Objavljeno 19.12.2011. u 03:40

Posljedice raspada eurozne su nepredvidive, izjavio je guverner Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi u intervjuu dnevniku “Financial Times” i još jednom pokušao da oslabi očekivanja tržišta po pitanju uloge ECB u prevazilaženju dužničke krize.

Problematične zemje Evrope, koje bi se povukle iz valutne unije, sudarit će se sa još većim ekonomskim poteškoćama, smatra Dragi, dodajući da će za ostale zemlje takva situacija značiti kraj sporazuma i teško je reći “kako bi to moglo u stvarnosti da se završi”.

Zemlje koje se povuku iz monetarnog bloka će obezvrijediti svoju valutu, izazvati “ogromnu inflaciju”, pri čemu se neće osloboditi sprovođenja neophodnih strukturnih reformi, koje će morati da pokrenu sa mnogo slabijih pozicija, rekao je Dragi.

On je takođe istakao značaj mjera za podršku banaka, koje realizuje ECB, među kojima je i refinansiranje sa rokom na tri godine, što će po prvi put da se sprovede ove sedmice.

ECB će dobiti mogućnost da  radi kao agent EFSF na finansijskim tržistima od januara, čime će se  ubrzati uvođenje tog mehanizma, istakao je Dragi, izražavajući nadu da će se rezerve fonda povećati poslije njihovog preispitivanja u martu.

Dragi oprezno komentariše detalje programa otkupa obveznica članica eurozone, u okviru kojeg su od maja 2010. godine  otkupljeni vrijednosni papiri uglavnoj zemalja južne Evrope, za više od 200 milijardi eura.

Jedino rješenje za krizu brojni evropski političari i ekonomisti vide u značajnom povećanju programa otkupa obveznica, ali ECB ima suprotno mišljenje.

Dragi smatra da će program biti opravdan sve dok su kanali finansijskih tržišta, preko kojih odluke ECB o kamatama utiču na realnu ekonomiju “ozbiljno narušeni”. On je pri tom istako da je u Evropskoj uniji zabranjeno da centralne banake  finansiraju vlade regiona.

Na pitanje da li se time ograničavaju mogućnosti ECB za otkup obveznica, Dragi je izjavio da se mora obezbijediti “povjerenje u fiskalnu disciplinu država i strukturne reforme”.

On je takođe istakao da se protivio uvođenju limita za kamatne stope za državne obveznice zemalja eurozone ili odnosa između prinosa njemačkih i obveznica drugih evropskih zemalja.

Guverner ECB  je takođe napomenuo, da isključuje mogućnost primene “količinskog stimulisanja” u eurozoni, koje postoji u SAD i Velikoj Britaniji, čak i u slučaju duboke recesije.

Avaz