بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ الْحَمْدُ للهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ اهدِنَا الصِّرَاطَ المُستَقِيمَ صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيهِمْ غَيْرِ المَغضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّآلِّينَ
EL HAMDU LILLAHI RABBIL’ALEMIN ERRAHMANI RRAHIM MALIKI JEVMIDDIN IJJAKE NA’BUDU VE IJJAKE NESTE’IN IHDINE SSIRATAL MUSTEKIM SIRATALLEZINE EN’AMTE’ ALEJHIM GAJRIL MAGDUBI’ ALEJHIM VELE DDALLIN- Amin
Hvala Allahu, Gospodaru svjetova, Sveopcem Dobročinitelju, Milostivom, Gospodaru Sudnjeg dana! Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si dao Svoje blagodati, a ne na put onih na koje si se rasrdio, niti na put onih koji su zalutali. Amin!
Sura El-Fatiha je objavljena u Mekki i ovo je stav večine učenjaka. Ima sedam ajeta, 25. riječi i 123 slova (harfa). Sura El-Fatiha je svojim značenjem obuhvatila glavna kur’anska pravila, načela i poruke, kao što su :Allahova jednoča, poslanike i prijašnje narode, naređivanja, zabrane i propise. U tefsirima Kur’ana, spominje se da ima blizu 30 naziva (imena).
{youtube}rWORWYx_aTY&feature{/youtube}
Imena sure El-Fatihe
1) EL-FATIHA (Uvodnica Kur’ana) – nazvana je po tome jer Kur’an započinje (otvara se) sa njom, uči se prva i piše se prva, uči se na svim namazima prije drugih sura, odnosno sa njom se otvara i započinje namaz kada su u pitanju kur’anske sure. (Džami’u –l- bejan an vudžuh tevi’l el-Kur’an, 1/107).
2) UMMU-L-KUR’AN (Srž Kur’ana) – nazvana zbog toga što je u prednosti nad drugim kur’anskim surama u učenju i pisanju. (Džami’u –l- bejan an vudžuh tevi’l el-Kur’an, 1/107)
3) UMMU-L-KITAB (Srž Knjige) – nazvana po tome, što je ona stub Kur’ana, kao što je Mekka nazvana Ummu-l-Kura, zbog toga što je u njoj centar Zemlje. (Tertibu-l-kamus, 1/179). Ovaj njen naziv je spomenut u sahih predajama, iako Imam El-Kurtubi prenosi od Enesa, Husejna i Ibn Sirina da je pokuđeno tako nazivati, džumhur uleme to dozovoljava, jer El-Fatiha svojim sadržajem obuhvata poruku Kur’ana. (El-Džami’u li ahkamu-l-Kur’an, 1/111)
4) ES-SEBU’L EL-MESANI (Sedam jasnih ajeta) – nazvana zbog toga jer se sve karije i učenjaci slažu da ona ima sedam ajeta a MESANI, znači, ajeti koji se ponavljaju i koji su jasni. Uzvišeni Allah kaže:“Mi smo ti objavili sedam ajeta koji se ponavljaju…“ (El- Hidžr, 87). Imam Hasan el-Basri u tefsiru ovog ajeta kaže da se misli na Fatihu.
5) ES-SALAT, EL-VAFIJE, EL-RUKJA, EL-KAFIJA, EL-HAMD, EŠ-ŠUKR, ED-DU’A…….
Objavljivanje sure El-Fatihe
Od Ibn Abasa, r.a. se prenosi da je rekao:“Jednom dok je sjedio Džibril kod Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, čuo je zvuk iznad sebe (kao škripa kod otvaranja vrata), pa je podigao glavu i rekao: Ovo su nebeska vrata, danas su se otvorila a do sada nikad prije nisu bila otvarana, pa je sišao melek i reče: Ovo je melek, sišao je na Zemlju, nikada do sada nije silazio pa se poselamio i rekao :Raduj se zbog dva svjetla, koja si dobio, nijedan poslanik ih do sada nije dobio, početak Kur’ana, znači Fatiha i zadnji ajeti sure El-Bekare, nećeš proučiti ni harf od toga a da ti se ne dadne.“ (Sahihu-l-Muslim, 254).
Određeni broj uleme zbog ovog hadisa smatra da melek Džibril nije dostavio suru Fatihu i zadnja dva ajeta sure El-Bekare, Poslaniku, sallallahu alejhi ve selem, što je netačno i takav stav se odbacuje, jer je melek Džibril, a.s., dostavio čitav Kur’an Poslaniku, sallallahu alejhi ve selem Imam El-Kurtubi rahimehullah veli:“Melek Džibril je dostavio Poslaniku, sallallahu alejhi ve selem suru Fatihu u Mekki dok je drugi melek obavijestio Poslanika, sallallahu alejhi ve selem o njenoj vrijednosti u Medini. Ovo je spoj između Kur’ana i Sunneta.“ (El-Džami’u li ahkamu-l-Kur’an, 1/116)
Dok je mišljenje drugih mufesira, da je melek Džibril u Mekki objavio suru Fatihu i završetak sure El-Bekare, a da je drugi melek Poslanika, sallallahu alejhi ve selem obradovao da su to dva svijetla koja nisu data drugim poslanicima.
Hadisi koji govore o vrijednostima sure El-Fatihe
1) Od Ibn Abasa, r.a. se prenosi da je rekao:“Jednom dok je sjedio Džibril kod Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, čuo je zvuk iznad sebe (kao škripa kod otvaranja vrata), pa je podigao glavu i rekao: Ovo su nebeska vrata, danas su se otvorila a do sada nikad prije nisu bila otvarana, pa je sišao melek i reče: Ovo je melek, sišao je na Zemlju, nikada do sada nije silazio pa se poselamio i rekao: Raduj se zbog dva svjetla, koja si dobio, nijedan poslanik ih do sada nije dobio, početak Kur’ana, znači Fatiha i zadnji ajeti sure El-Bekare, nećeš proučiti ni harf od toga a da ti se ne dadne.“ (Sahihu-l-Muslim, 254).
2) Prenosi se od Ebu Seida ibn el-Muali’a, r.a. da mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem rekao:“Hoćeš li da te podučim najvrjednijoj suri iz Kur’ana prije nego izađeš iz mesdžida? Pa me je uzeo za ruku, i kad smo izlazili iz mesdžida, ja sam mu to napomenuo a on mi reče: El-hamdu lillahi rabbi-l-alemin, to je sedam ajeta koji se ponavljaju i Kur’an Veličanstveni koji mi je dat.“ (Sahihu-l-Buhari, 4474 i 4703)
3) Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem rekao:“Rekao je Uzvišeni Allah: Podijelio sam namaz između Sebe i Moga roba na dva dijela, a Mom robu pripada ono što zatraži, pa kad kaže rob:“Hvala Allahu Gospodaru svjetova“, Allah kaže: Moj rob mi zahvaljuje, pa kad kaže:“Milostivog, Samilosnog“, Allah kaže:Moj rob me hvali, pa kad kaže:“Vladaru Sudnjeg dana“, Allah kaže: Moj rob me slavi, pa kad kaže:“Samo Tebe obožavamo i samo od tebe pomoć tražimo“, Allah kaže:ovo je između Mene i Moga roba, a Mom robu pripada ono što zatraži. Pa kad kaže:“Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali niti onih koji su zalutali“. Allah kaže:Ovo je za Mog roba, a njemu pripada ono što zatraži.“ (Sahihu-l-Muslim, 1/296)
4) Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem rekao:“Tako mi Allaha, nije objavljena u Tevratu, ni u Indžilu, ni u Zeburu, ni u Furkanu slična njoj, ona je sedam ajeta koji se ponavljaju i Kur’an Veličanstveni koji mi je dat.“ (Sunen et-Tirmizii hadis je hasenun sahih)
5) Od Ebu Seid el-Hudrija, r.a., se prenosi da je rekao:“Bili smo na putu pa smo odmarali, dođe nam jedna žena i reče da je poglavar plemena bolestan, a da su ljudi odsutni, pa da li ima neko od vas da mu prouči rukju. Pa je ustao čovjek, za kojeg nismo znali da uči rukju. Proučio mu je rukju te je poglavar ozdravio i naredio da mu se dadne trideset ovaca i napojili su nas mlijekom. Kasnije smo pitali čovjeka da li je znao rukju ili je samo učio, a on je odgovorio da nije ništa učio posebno osim početka Kurana, sure Fatihe. Poslije toga nismo pričali dok nismo došli kod Poslanika, sallallahu alejhi ve selem u Medinu, pa kad smo došli, upitali smo ga o tome, a on je rekao:“Kako je znao da je ona (Fatiha) rukja, odredite i meni dio onoga što ste dobili.“ (Sahihu-l-Buhari, 4563)
6) Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Nema namaza onome koji ne prouči ‘Fatihatul-Kitab’, tj. ‘Početak Knjige’, odnosno El-Fatihu.” (Muttefekun alejhi)
{youtube}Rp2ikLiVXB8&feature{/youtube}
Tefsir sure El-Fatihe
بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ – Bismillahi rrahmani rrahim – U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog: Bismilla nije ajet na početku svih kur’anskih sura, već ajet koji razdvaja sure jedne od drugih. Allah je ime kojim se naziva samo Uzvišeni. U osnovi dolazi od riječi ‘El-Ilah’. „Svemilosnog Milostivog“ – ove riječi su izvedenice iz riječi Er-Rahmeh ( milost). Er-Rahman je hiperboličnije od Er-Rahim, a upotrebljava se samo za Allaha Uzvišenog.
الْحَمْدُ للهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ – ELHAMDULILLAHI RABBIL ALEMIN – Hvala Allahu, Gospodaru svjetova, :Zahvala (hamd) označava iznošenje pohvale jezikom za nešto što je dobrovoljno, prefinjeno. Hamd se isključivo iznosi jezikom, a šukr, koji također označava zahvalu biva jezikom, srcem, tjelesnim udovima. Šukr se iznosi radi blagodati, a hamd radi savršenstva onoga ko se hvali, pa makar i ne bilo određene blagodati. Allahu Uzvišenom pripada i hamd i šukr. „Gospodaru svjetova“- Er-Rabb (Gospodar) je jedno od Allahovih uzvišenih imena. „El-Alemin“ – je množina od riječi el-alem (svijet), a označava sve što postoji mimo Allaha Uzvišenog. Ova riječ se koristi kao izražaj za sve što ima pamet, a to su četiri kategorije: ljudi, džinni, meleki i šejtani.
الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ – ERRAHMANI RRAHIM – Sveopcem Dobročinitelju, Milostivom : pošto se Uzvišeni opisao Gospodarem svjetova, što je jedan vid zastrašivanja, vezao je to za „Svemilosni i Milostivi“, što u sebi sadrži afirmaciju i podsticaj kako bi u svojim svojstvima objedinio strah od Njega i želju za njim, a to biva većom ispomoći u pokornosti Njemu.
مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ – MALIKI JEVMIDDIN – Gospodaru Sudnjeg dana! : El-Malik (Vladar) je i djelatno Allahovo svojstvo. Od Katade se prenosi da je rekao: „Jevmud-din (Sudnji dan) je dan u kojem će Allah suditi robovima prema njihovim djelima, tj. nagrađivati ih prema zaslugama.“
إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ – IJJAKE NA’BUDU VE IJJAKE NESTE’IN – Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo. : Samo Tebe izdvajamo i određujemo za ibadet i za traženje pomoći. Ne obožavamo niko mimo Tebe niti od njega pomoć tražimo. Ibadet označava najviše ciljeve poniznosti i pokornosti. Od Ibn Abbasa se prenosi da je za riječi: Samo od Tebe pomoć tražimo“ rekao da znače: Samo Tebi jednoću ispovijedamo i Tebe se pribojavamo, naš Gospodaru, a nikome drugome. Samo od Tebe tražimo pomoć za pokornost Tebi i za sve ostale naše stvari.
اهدِنَا الصِّرَاطَ المُستَقِيمَ – IHDINE SSIRATAL MUSTEKIM – Uputi nas na pravi put : Pravi put (Es-Siratul-mustekim) u jeziku označava put na kojem nema iskrivljenja, a pod njim se misli na put islama.
صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيهِمْ – SIRATALLEZINE EN’AMTE’ ALEJHIM – na put onih kojima si dao Svoje blagodati : Oni su spomenuti u riječima Uzvišenog: „Ko se pokorava Allahu i Poslaniku takvi će biti sa onima kojima je Allah blagodati podario od vjerovjesnika, iskrenih, šehida, dobrih – a divno li je to društvo!”
غَيْرِ المَغضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّآلِّينَ – GAJRIL MAGDUBI’ ALEJHIM VELE DDALLIN – Amin – a ne na put onih na koje si se rasrdio,niti na put onih koji su zalutali. Amin! : oni su židovi, jer su poznavali istinu, a onda je ostavili i sa nje skrenuli poed svoga znanja. Zato su zaslužili Allahovu srdžbu. „I koji su zalutali“ – oni su kršćani, zato što su iz neznanja zastranili od istine, pa su otišli u jasnu zabludu vezano za Isaa, alejhisselam. Riječi Amin znače: Allahu, odazovi nam se.
Pripremio: IslamBosna.ba