Plan za BiH: Ashton sprema paket kazni?!

On bi mogao i da kažnjava domaće lidere, ali ne i da ih smjenjuje.

Ashton će za sedam dana u Bruxellesu zatražiti da EU u BiH pošalje ambasadora koji bi objedinio funkcije šefa delegacije Evropske komisije i specijalnog predstavnika EU!

Prema ideji Asthon, taj ambasador bi trebalo da raspolaže instrumentima za „omekšavanje” tvrdokornih domaćih političara. Ti instrumenti uključivali bi ekonomske sankcije prema pojedinim djelovima zemlje, zabranu putovanja u zemlje EU, kao i sve druge vidove kazni izuzev smjenjivanja političara, što je ovlašćenje koje bi zadržao OHR, saznaje Press RS iz izvora bliskih kancelariji EUSR-a u Sarajevu.

Dobila podršku Amerike

Plan, za koji je Ashton već dobila podršku američke administracije i britanske vlade, predviđa da novi ambasador EU preuzme od Valentina Inzka sve poslove u vezi sa evropskim integracijama. Inzko i OHR ostali bi u BiH sve dok domaći političari ne usvoje ustavne promjene i zakone neophodne za podnošenje kandidature za članstvo u EU.

“Ashton je na marginama nedavne panel-diskusije o BiH u organizaciji fondacije Billa Clintona svoj plan već predstavila Jamesu Steinbergu, zamjeniku američke državne sekretarke Hillary Clinton.

Iz tog plana se vidi da su dosadašnji razgovori o postepenoj transformaciji OHR-a u EUSR sada zamjenjeni jasnim planom po kojem bi Bruxelles ojačao svoje prisustvo u BiH i preuzeo sve „evropske” poslove u zemlji. Amerikanci su podržali ovakav plan, ali su jasno stavili do znanja da još neće da se odreknu OHR-a kao važnog instrumenta koji garantuje sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

Stav SAD je da je OHR u BiH još uvjek potreban bez obzira na činjenicu da se to „ad hoc” međunarodno tijelo nikako ne uklapa u evropske okvire i standarde. Jednostavno, Amerikanci žele da putem OHR-a zadrže kontrolu nad političkim procesima u BiH. Taj stav se neće mjenjati bar u ovoj godini”, tvrdi izvor Pressa RS.

Izvor upozorava i na to da Ashton do 21. februara, kada je zakazana sjednica Komiteta ministara vanjskih poslova zemalja EU, mora da riješi dva ključna problema.

Ambasador stiže na proljeće

“Njen primarni zadatak je da obezbjedi da Evropa o zapadnom Balkanu, a time i o BiH, počne da govori jednim glasom. To će biti veoma teško, budući da u EU ima zemalja koje smatraju da u BiH uopšte ne treba imenovati novog ambasadora sve dok je tu OHR! S druge strane, britanska vlada i dalje zagovara politiku čvrste ruke u Sarajevu, sa čim se ne slaže većina zemalja EU, koje smatraju da bi takav pristup dodatno otežao situaciju u BiH. Rješavanje ovog pitanja u direktnoj je vezi i sa drugim problemom Ashton, a to je pitanje izbora ličnosti, koju će kao ambasadora EU poslati u BiH. Ako njen plan bude bezuslovno prihvaćen, Ashton će biti lakše da izabere ličnost koja će da ga sprovede. Zato ne treba očekivati da će odluka o tome pasti prije marta ili aprila”, zaključuje neimenovani izvor Pressa RS.

Srećko Latal, analitičar Međunarodne krizne grupe, kaže da za Bruxelles više nije sporno da li će doći do ujedinjenja EUSR-a i delegacije Evropske komisije u BiH, već kada će se to desiti.

“Zbog postojanja OHR-a i činjenice da je šef te institucije obavljao i dužnost specijalnog predstavnika EU, funkcija EUSR-a u BiH nikada nije ozbiljno zaživjela. U međuvremenu, EU je Lisabonskim sporazumom promjenila način administrativnog poslovanja, koji predviđa gašenje kancelarija svih devet specijalnih predstavnika koje Bruxelles ima širom svijeta. Prema planu EU, to bi trebalo da se desi najkasnije do augusta ove godine, kada će prestati finansiranje tih kancelarija”, ističe Latal.

On dodaje da će spajanje kancelarija EUSR-a i Evropske komisije u Sarajevu biti jednostavno jer osam međunarodnih službenika EUSR-a samo treba da pređe iz zgrade OHR-a u zgradu Evropske komisije.

“Mnogo je bitnije pitanje sadržaja rada i nadležnosti budućeg šefa delegacije, odnosno ambasadora EU. Po tom pitanju u Bruxellesu veoma sporo napreduju. Jasno je da BiH više nije zemlja u kojoj može da se pravi karijera i da se diplomate više ne utrkuju da dođu ovde. Ipak, nije jasno zašto proces izbora tog zvaničnika toliko dugo traje. Mislim da BiH u ovom trenutku ne treba prejaka ličnost, već diplomata sa jasnom strategijom evropskog puta ove zemlje”, poručuje Latal.  

M.p.