Musaova dova: Lekcija o siromaštvu i ovisnosti o Allahu

فَسَقَىٰ لَهُمَا ثُمَّ تَوَلَّىٰ إِلَى الظِّلِّ فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَا أَنزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ

I on im je napoji, a onda ode u hladovinu i reče: “Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!” (El-Kasas, 24)

Moja omiljena dova. Musa je bio u bijegu. Upravo je ubio čovjeka i postao zločinac kojeg je tražio moćni egipatski faraon. Njegova porodica bila je daleko, i nije znao da li će ih ikada ponovo vidjeti. Bio je sam u stranoj zemlji, ne znajući nikoga kome bi mogao vjerovati. I usred te usamljenosti, pomogao je dvjema djevojkama da dođu do vode.

Bio je na usluzi drugima, čak iako su stvari izgledale bezizlazne za njega.
Onda je izgovorio ovu duboku i dirljivu dovu:
فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَاأَنزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ
Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna! (fakir)
Riječ koju koristi za potrebu je ‘fakir’, što znači ‘u potrebi’ ili ‘siromah’. Ibn Atta kaže da jedino siromasi zaslužuju sadaku, te se stoga obratite Bogu u svojoj potrebi i siromaštvu. Musa je u ovom trenutku svoju potrebu otkrio Bogu. Mi smo svi ‘fakiri’ Allahu i obratite se Njemu sa svojim siromaštvom, slomljenosti i očajem. Budite usamljeni čovjek u bijegu poput Musa’a kada tražite nešto od Njega. Samo siromasi dobijaju darove.

Nemoj zaboraviti da podijeliš hair!

Napisala: Dalija Mudžahid

Prijevod i obrada: IslamBosna.ba