Vučja čeljust – znamen Srbije

Srbija se u utorak 15. januara još jednom suočila sa činjenicom da je zločinačka formacija Jedinica za specijalne operacije samo formalno raspuštena u martu 2003, nakon što su njen komandant i njegovi najbliži saradnici ubili premijer Zorana Đinđića; u javnost je dospelo saopštenje kojim “pripadnici JSO”, kako je potpisano, prete “šiptarskim teroristima”, ali i “plaćeničkim strankama i NVO”. Postoji, naravno, mogućnost da pismo- pretnju nisu pisale i potpisale Crvene beretke, što ne umanjuje njegovu verodostojnost u oslikavanju raspoloženja dela građana i krajnje desnice koja bi da se, kao u dobra stara vremena, obračuna sa izdajnicima u srpskim redovima koji su jednaka opasnost kao i teroristi.

“Mi, pripadnici rasformirane Jedinice za Specijalne Operacije, ovim putem želimo da se obratimo celokupnoj srpskoj javnosti, povodom sve učestalijih pretnji šiptarskih terorista, upućenih građanima Republike Srbije.Teroristi i ubice, na čijim rukama je krv naše dece, naših žena, sestara, braće, majki i očeva, ponovo zveckaju oružjem i otvoreno prete, jer misle da u Srbiji nema ko da zaštiti njene građane. Ohrabreni od strane naše prethodne, izdajničke vlasti, koja je otvoreno radila u njihovu korist, te potpomognuti lobiranjem plaćeničkih stranaka i NVO, „štakori“ su jasno i glasno poručili da su spremni da ponovo nasrnu na Srbe i njihovu imovinu, ovoga puta još krvoločnije. Iako smo svedoci provokacija koje vrlo lako mogu da prerastu u sveopšti šiptarski napad na sve što je srpsko, nova vlast ili neće, ili nema dovoljno snage da odreaguje na te gnusne provokacije, onako kako bi svaka pravna država u svetu odreagovala. Za uklanjanje spomenika u Preševu nisu potrebne nikakve specijalne jedinice, niti opsežan plan. Potrebno je poslati dva komunalna policajca sa macolama, i problem bi bio rešen za pola sata, samo da neko hoće!”, piše JSO.

Burek – patriote masnih prstiju

Pobunu državne bande za ratne i mirnodopske zločine, izaslanike Beograda u Hrvatsku i Bosnu, ovenčane najmonstruoznijim zločinima, svojevrsni uvod u državni udar, ubistvo premijera, potpisnici opisuju kao akt kvislinške države prema patriotama, a sadašnjoj vlasti pripisuju neodlučnost da se oružanu pobunu nazove pravim imenom. Pozivaju sebi slične da se zajedno bore, nagoveštavajući novi oružani sukob koji se već priprema.

“Takozvane oslobodilačke i nacionalne armije „štakora“, paradiraju Srbijom bez ikakvog straha da će biti privedeni pred lice pravde i odgovarati za zlodela koja su počinili pre desetak godina, za koje postoje dokazi, Slikaju se sa gomilom oružja, sazivaju konferencije za novinare u svojim komandama i nikome nije palo na pamet da to nazove oružanom pobunom! Ali zato, kada je JSO protestvovao zbog protivustavnog izručenja (prodaje) srpskih državljana Hagu, sa burekom u ruci i podignuta tri prsta, to je istog trenutka kvislinška vlast okvalifikovala kao oružanu pobunu protiv države! Pozivamo sve patriotske organizacije, stranke i pojedince, sve one kojima je dozlogrdilo da trpe uvrede i ponižavanja, da nam se pridruže, u svakom vidu borbe, čak i u oružanom sukobu sa šiptarskim teroristima, koji nam svakako predstoji, i koji nam strane službe pripremaju uz pomoć domaćih izdajnika”.

“Beretke” prete i preporučuju se vojnim i policijskim jedinicama, žele, kao, da sve bude zakonito, baš kao 1991. kada su gotovo svi dragovoljci – monstrumi bili pod komandom JNA.

“Šiptarima poručujemo: Za svakog vojnika i policajca kojeg ste mučki ubili, za svaku silovanu Srpkinju, za svaku prolivenu dečiju suzu, platićete najskuplju cenu! Za svaki spaljeni manastir, crkvu i srpski dom, za svaku uvredu upućenu Srbima, gorećete večno u plamenu pakla kojeg ste sami zapalili, a „put“ do pakla ćemo vam mi obezbediti! Trajno ćemo izbrisati svaki vaš trag sa naše svete zemlje, jer ona nikada vaša nije bila, i niti će biti! Stavljamo se na raspolaganje svakoj vojnoj ili policijskoj jedinici, u slučaju oružanog sukoba, koja je spremna da nas iskreno i bratski prihvati, jer dok su „vukovi“ srpskom zemljom hodali, „štakora“ nije bilo! Ne dozvolimo da nas nema! A te dane nam spremaju… Sve što je silom oteto, silom se i vraća! Živela Srbija!”, saopštavaju neuhapšeni zlikovci.

Koljači u MUP

Oglasio se vrlo brzo premijer i prvi policajac Srbije obespokojavajućom izjavom tipa “kako mrtav čovek može da nasledi samog sebe”. “To su gluposti. Kako raspuštena formacija može da izdaje saopštenje. Isto tako to može da učini i raspuštena Hitlerova vojska. “Ne može biti reč o ozbiljnoj pretnji, zato molim medije da razlikuju šta je važno, a šta ne”, rekao je Dačić.

On je podsetio da je JSO rasformirana i da je veliki deo njihovih pripadnika ostao u MUP-u, Žandarmeriji, specijalnim jedinicama i običnoj policiji, a da je deo ostao bez posla. Jedino normalno u tom iskazu je realno poređenje koljačke državne formacije sa Hitlerovom vojskom, a tačno je, što je i najjezivije, da su njeni pripadnici i dalje u svim bezbednosnim strukturama koje su srasle sa kriminalnim. Netačna je i, blago rečeno, neobično glupa tvrdnja da je neko od njih ostao bez posla, ili, preciznije, državne potpore u kriminalnim poslovima. Njihove su koljačke zasluge za državu večite, bili su i ostali nedodirljivi od vremena nacionalno svesnog Vojislava Koštunice, preko Borisa Tadića koji bi u očuvanju vlasti preuzeo i gori ološ (nije ga bilo), do Ivice Dačića, glasnogovornika ratnih trijumfa (i) JSO, odnosno njenih prethodnica, nad nedužnima i nemoćnima.

Državna banda za ratne i mirnodopske zločine

Dikcija i skromna pismenost saopštenja ukazuju na mogućnosti da je saopštenje uistinu delo naoružane nevladino – provladine organizacije JSO koja, logično je, nije nikada istinski rasformirana; funkcioniše po modelu koji je utemeljio Ulemek, bavi se organizovanim kriminalom, naoružana je i dobro raspoređena u čitavom bezbednosnom sistemu države. Po toj logici, nije joj potrebna javna promocija, ali to su mozgovi koji funkcionišu na drugačijim frekvencijama. Ponekad je verovatno u fazi u kojoj bi želela javnu promociju, kakva je bila preko bilborda sa porukom “Terorizam je bolest – Pozovite doktora” i razjapljenom vučjom čeljusti, prigodnom oznakom Jedinice, tada i sada adekvatnim obeležjem države Srbije.Zlikovci iz ove državne bande bezobzirno su vređali porodicu ubijenog Zorana Đinđića i pristojan svet, pojavljujući se na javnim suđenjima u majicama JSO, što upućuje i na to da su bahati i ne puno inteligentni.

Krvava istorija ” Beretki”, specijalne jedinice srbijanske Državne bezbednosti, počinje 4. aprila 1991. u Kninu, kada je za njenog prvog komandanta imenovan kapetan Dragan Vasiljković, osumnjičen za ratne zločine nad nesrpskim stanovništvom u Glini i Zvorniku. Avgusta 1991. Franko Simatović Frenki, drugi čovek Državne bezbednosti Srbije, počinje da obučava jedinicu za specijalne namene SDB koja je delovala u Hrvatskoj. „Franko Simatović je, delujući pojedinačno ili u dogovoru s drugima, u pomenutom periodu ‘učestvovao u formiranju, finansiranju, opremanju i snabdevanju specijalnih jedinica DB-a Republike Srbije, rukovodio pripadnicima i agentima DB-a koji su počinili zločine i obezbeđivao oružje, finansijska sredstva, obuku, logističku podršku i druge vrste znatne pomoći i podrške specijalnim jedinicama DB-a Republike Srbije koje su učestvovale u činjenju zločina u Hrvatskoj i BiH’“, piše u haškoj optužnici protiv Simatovića.

Neuvedeno vanredno stanje

Od pripadnika Simatovićeve formacije 1994. oformljena je Jedinca za antiteroristička dejstva a dve godine kasnije, nakon smene Jovice Stanišića i raspuštanja Arkanovih “Tigrova”, jedinica je reorganizovana i preimenovana u Jedinicu za specijalne operacije, poznatu po crvenim beretkama koje je članovima još za svog vakta nesebično delio Vasiljković. Komandu preuzima jedan od komandanata “Tigrova”, Milorad Ulemek Legija. Među pripadnicima “crvenih beretki” evidentiran je veći broj ljudi sa kriminalnim dosijeom, uostalom i sam komandant ove zločinačke grupe bio je poznat tadašnjoj jugoslovenskoj policiji. “Beretke” su bile veoma aktivne i na Kosovu, a nesrpsko stanovništvo opisivalo ih je kao beskrupulozne. Jedinica je bila prisutna, ili učestvovala u napadu na Račak, te u masakrima u selu Ćuška, zatvoru Dubrava, itd. Pripadnicima JSO sudi se zbog oružane pobune u novembru 2001.

Ukoliko neko preti u ime JSO, sigurno nije bez ikakve veze sa ovom državnom bandom.U svakom slučaju, nakon tolikog ratovanja, bilo bi neobično da Srbija nema paravojne formacije koje se na različite načine udružuju i funkcionišu. Tako se prošle nedelje predsednik Udruženja ratnih veterana, invalida i porodica poginulih boraca Srbije Dragan Đorđević rekao da se za pohod na jug Srbije već javilo tridesetak dobrovoljaca i zapretio je da će ponovo mobilisati članove Dobrovoljačke garde, sa zadatkom da sruše spomenik i uklone albansku zastavu sa groblja u bujanovačkom selu Dobrosin.

Možda treba očekivati da se još neka skupina oglasi, zloglasni Škorpioni, recimo, da konačno imamo podelu na vojna i politička krila Dveri, Naših, Obraza. Oni su već, krajem novembra, usred Beograda skandirali “Oružje, oružje!”, možda se nisu svi oglušili o ove umobolne vapaje. Srbija je, po svemu sudeći, u vanrednom stanju. Isuviše uobičajenom da bi se primetilo.

Piše: Bojan Tončić

                                                                                                                                                                       (enovinecom)