Turska i Kina povezuju se željeznicom

Kako je objavio istanbulski list na engleskom jeziku “Zaman Today” zvaničnici Narodne Republike Kine i Turske su tokom nedavne posjete premijera Redžepa Tajipa Erdoana Pekingu razmatrali moguće opcije saradnje na projektu Jedrene-Kars.

Uz planirano povezivanje železničkog projekta “Marmaraj” ispod Bosfora sa dvotračnicom Jedrene-Kars, bilo bi kompletirano povezivanje železničke pruga od najistočnijeg kineskog grada Lianjunganga pa sve do Španije i Velike Britanije.

Istanbul je trenutno sa evropskim gradovima poput Bukurešta i Beograda povezan konvencionalnom željezničkom linijom “Bosfor-Evropa ekspres.”

Posmatrači tvrde da bi ova linija takođe mogla biti unaprijeđena u brzu, poslije postizanja eventualnih dogovora između zainteresovanih vlada.

Jedrene-Kars, najveći projekat u istoriji turske željeznice, započet je 2010, i ukoliko bude završen nadmašit će čak i čuvenu liniju Berlin-Bagdad prije Prvog svjetskog rata.

Predviđeno je da ova linija prolazi kroz 29 pokrajina i smanjujući trajanje putovanja sa sadašnjih 36 na 12 sati.

Sa okončanjem izgradnje linije Jedrene-Kars, očekuje se da će do 2023. ukupna dužina brzih pruga unutar Turske dostići 10.000 kilometara.

Prema sporazumu između vlasti NR Kine i Turske, potpisanom u oktobru 2010, zvanični Peking se složio da pruži zajmove od 30 milijardi dolara za izgradnju železničke mreže u zemlji koja povezuje kontinente Evropu i Aziju.

Prema “Zamanu” strateški značaj linije Jedrene-Kars dodatno povećava željeznička linija Baku-Tbilisi-Kars (BTK), trenutno u izgradnji.

Ta linija povezuje azerbejdžanski glavni grad Baku sa Karsom.

Prema turskom listu, glavni razlog koji se krije iza interesovanja NR Kine za projekat Jedrene-Kars, jeste, u stvari, da se preko željezničke pruge učvrst na tržištu evropskih zemalja.

Drugi upućeni iznose da tursko-kineski razgovori o željeznici predstavljaju samo dio velike strategije Pekinga, čiji je krajni cilj da stvori novi i najveći svjetski ekonomski prostor i da ga pretvori u ogromno novo tržište ne samo za NR Kinu, već takođe i za sve evroazijske zemlje, Bliski istok i Zapadnu Evropu.

Direktna željeznička usluga je brža i jeftinija nego putovanje brodovima ili kamionima, i daleko jeftinija od aviona.

Za kineske ili proizvode iz drugih zemalja evroazijskog područja mreže željezničkih kopnenih mostova otvaraju mogućnost za uspostavljanje nove i velike ekonomsko-trgovinske aktivnosti duž čitave željezničke linije.

U pitanju je tzv. Treći evroazijski kontinentalni kopneni most koji bi povezao jug NR Kine preko Turske sa Roterdamom u Holandiji.

Nr Kina je do 2011. završila Drugi evroazijski kopneni most, koji ide od kineske luke Lianjungang na Žutom moru kroz kazahstanski grad Družba, zatim preko Centralne Azije, Zapadne Azije i Evrope do nekoliko destinacija na tom kontinentu i na kraju do Roterdama na obali Atlantika.

Drugi evroazijski kopneni most je tako nova pruga koja povezuje Pacifik i Atlantski okean.

“DB Šenker Rejl automotiv” sada prevozi auto dijelove iz Lajpciga do Šenjanga na sjeveroistoku NR Kine za BMW.

Vozovi natovareni tim dijelovima sa terminala DB Šenkera u Lajpcigu odlaze tri puta nedeljno, na putovanje od 11.000 kilometara, sve do fabrike BMW u Šenjangu, u pokrajini Liaoning, gde se ti dijelovi zatim koriste za sastavljanje vozila BMW.

Prvi evroazijski kopneni most prolazi kroz Rusiju duž transibirske željeznice, koja je završena 1916. u cilju ujedinjenja ruskog carstva.

Projekat Trećeg evroazijskog kontinentalnog kopnenog mosta počinje od primorskih luka u Gvangdongu, pri čemu će luka Šenžen biti najvažnija.

Mreža unutrašnjih puteva za kopneni most u istočnijoj pokrajini Junan bit će završena do 2015, rekao je guverner Kin Gunagrong.

Treći evroazijski kontinentalni most će od Kunminga, glavnog grada Junana ići preko Mjanmara, Indije, Pakistana i Irana, i ulazit će iz Turske u Evropu.

Ova trasa će smanjiti za oko 6.000 kilometara pomorsko putovanje između delte Biserne reke i Roterdama i omogućiće da proizvodi iz prerađivačkih centara na istoku NR Kine dođu do Azije, Afrike i Evrope.

Treći evroazijski kopneni most će prolaziti kroz 20 zemalja u Aziji i Evropi i imaće ukupnu dužinu od oko 15.000 kilometara.

(Tanjug)

 

(minberba)