Svjesno uništavanje države BiH

Zakon o fiskalnom vijeću decidno precizira da se Globalni okvir fiskalnih bilansa i politika u Bosni i Hercegovini donosi za sve nivoe vlasti za naredne tri godine, a član 6. tog Zakona decidno kaže da se taj okvir revidira svake godine.

Dva zaključka

Fiskalno vijeće je donijelo samo dva zaključka i to:

Uprkos tvrdnjama SDA da se Nacrtom budžeta namjerno urušavaju državne institucije u BiH, obrazloženje SDP-a o tome zašto ga je ova stranka podržala   nije dostavljeno Al Jazeeri do vremena publikacije. 

1.     Država BiH se vraća na nivo 2008. godine, okvir budžeta je 950 miliona, a zahvatanje sa Jedinstvenog računa je 750 miliona, te država BiH se zaleđuje za naredne tri godine na tom nivou.

2.     Jasno je da se Fiskalno vijeće  bavilo samo  budžetom Institucija BiH i nezakonito donijelo odluku o zamrzavanju države za naredni period bez mogućnosti revidiranja.

Globalni okvir fisklanog bilansa i politika u BiH ne može se bazirati samo na odluci koliki će biti  državni budžet  i koliko će prihoda s Jedinstvenog računa  UIO dobiti država.

Taj dokument mora biti sveobuhvatan (na šta se obavezala BiH u Pismu namjera za Stand by aranžman sa MMF-om i što je jedan od uslova za makrofinansijsku pomoć Evropske Komisije) i mora uključivati:

–         Ciljanu fiskalnu poziciju za BiH ukupno i za svaki od nivoa vlasti.

–         Sve kategorije prihoda, rashoda, finansiranja po svim nivoima i ukupno, uključujući politike na kojima se svaka od kategorija prihoda i rashoda temelji.

–         Konkretne izvore finansiranja deficita.

–         Konkretnu strategiju zaduživanja itd., što ovim zaključcima nije urađeno.

Budžet države BiH se vratio na nivo 2008. kad je država BiH imala 15 institucija manje.

Istinska štednja

S druge strane budžet Vlade Republike Srpske veći je za 325 miliona ili 22 posto, a budžet Vlade Federacije BiH veći je za 166 miliona ili devet posto, iako oni nemaju nekih nadležnosti na BiH ka EU.

Sav teret je na Institucijama BiH, a njen budžet je smanjen.

Ukupni rashodi svih nivoa vlasti u BiH, uključujući kantone, općine i fondove, je oko 13,5 milijardi KM.

Država tu učestvuje sa 950 miliona KM, što iznosi malo više od sedam posto, tako da priča o štednji  nije adekvatna, jer ukoliko postoje namjere istinske štednje, vjerovatno bi se trebalo štedjeti na preostalih 93 posto.

U pogledu smanjenja plaća treba naglasiti da je neprihvatljivo smanjivanje plaća na državnom nivou koje su već smanjene i zaleđene 2009.god.

Jedini ispravan put jeste da Fiskalno vijeće napravi detaljnu analizu primanja na svim nivoima vlasti i po radnim mjestima sa brojem uposlenih, te da na temelju te analize donese strategiju, odnosno politiku primanja uposlenih u vladinom sektoru u BiH na svim razinama, a kako bi se uklonile razlike u primanju za slične poslove na različitim razinama vlasti.

Predviđenim smanjivanjem plaća na nivou BiH, policajci granične policije, SIPA-a i ostalih imali bi još manju plaću nego njihove kolege na nižim razinama vlasti.

Zbog toga je nedopustivo dalje smanjenje njihovih plaća.

Ovo smanjenje isto tako će izazvati negodovanja i probleme u funkcionisanju sistema.

Ovakvim prijedlogom budžeta se svjesno žele podstaknuti neredi, tako da bi se država BiH pokazala kao nefunkcionalna, nemoguća, ustvari sve što predsjednik RS-a već dugo govori.

Svi na nivou države jesu za štednju, ali da se ona provodi na svim nivoima vlasti u BiH.

Vertikalni nivo

Na ovaj pak način namjerno se urušavaju državne institucije, a jačaju entitetske, čime se nastoji uništiti država Bosna i Hercegovina.

Neophodno je u vremenima globalne recesije vršiti uštede, ali po vertikalnom nivou i pri tome ne dozvoliti da policajac sa najvišeg nivoa, sa najvećom odgovornosti, ima najmanja primanja.

Pošto je država unazađena i vraćena na nivo iz 2008. godine, neophodno je onda da se i entiteti vrate na taj nivo.

Jer, u posmatranom periodu, budžet RS-a porastao je za 325 miliona KM, a FBiH za 166 miliona KM.   

Kada bi to uradili, ostvarili bi smo uštede od oko 500 miliona KM i samim tim ne bi bilo potrebe za daljim zaduživanjem kod MMF-a i drugih kreditora.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

(balkansaljazeeranet)