Munib Isić, logoraš iz Hadžića: Moju suprugu u smrt odvela je Aleksandra Pandurević

Napad panike

Vidno narušenog zdravlja, zastaje i gubi dah dok govori. Kaže, guši ga u prsima samo kad se sjeti šta je sve preživio. Čekamo da prođe napad panike…

– One su iz kuće odvedene uljeto 1992. godine. Otad tragam za njima. Međutim, uzalud. Jedino što sam saznao 8. februara 1993. godine, kada sam razmijenjen, od onih koji su bili u naselju Binježevo i Šunj jeste da su moju suprugu i amidžincu strpali u crvenog “yugu” Aleksandra Pandurević i Zoran Gašević. Oni su ih odveli u smrt – priča Isić. 

Trovanje hranom

Isić je tokom agresije na BiH prošao neviđenu torturu za vrijeme boravka u srpskim logorima. Osim što je doživljavao redovna premlaćivanja, ranjen je u živom štitu na Grbavici kod Željinog stadiona.

– Desna noga mi je kraća za nekoliko centimetara, ali to je samo dio onoga što sam prošao zajedno sa svim zarobljenicima u logorima. Bilo je svašta! Između ostalog, trovani smo hranom. Od trovanja u Kuli umrla su dvojica logoraša. Prisiljeni smo bili da kopamo na prvim borbenim linijama rovove – kaže Isić. 

Noćne more 

Kako kaže, slike iz ratnog perioda proganjaju ga i u snovima te se zbog toga često budi noću.

– Sanjam da me zlostavljaju. Vičem u snu, pa sve u kući dignem na noge. Stravično, ali ne mogu toga da se oslobodim. Jedini način da sebi olakšam jeste da pričam istinu o tome šta smo sve preživjeli – navodi Isić. 

(dnevniavazba)