Amerika se odrekla slobode govora i okupljanja

Međutim, američki je Kongres usvojio zakon koji direktno krši Prvi amandman. Zakonom zvanim HR 347 zabranjuje se bilo kakvo protestvovanje u blizini nekog zvaničnika, tako da se takvo protestvovanje označava kao krivično delo, bez obzira da li osoba svesno ili slučajno učestvuje u protestu.

Predlog zakona H.R. 347, poznatiji kao “Federal Restricted Buildings and Grounds Improvement Act”, Senat je odobrio jednoglasno, dok su u Zastupničkom domu samo trojica zastupnika bili protiv. Da bi H.R. 347 postao zakon, treba ga još potvrditi Obama, ali to se čini kao formalnost, prenosi Index.hr.

Zakon je, ocenjuju aktivisti i mediji, veoma restriktivan: ne smete bez odobrenja ući u zgradu ili teren gde se nalazi neki zvaničnik ili bilo koja osoba koju štiti neka od sigurnosnih agencija. Smete, naravno, ući, ali ćete biti uhapšeni i optuženi za ugrožavanje nacionalne sigurnosti.

Na primer, potencijalni republikanski kandidat za predsednika Mit Romni dobio je zaštitu agenata tajne službe, i ukoliko neko na njegovom skupu viče, protestvuje ili zviždi – biće uhapšen. Svakako, područja „s ograničenim pristupom“ definisana su jako šturo što policiji i pravosuđu ostavlja odrešene ruke da sami odlučuju kada i u kojim okolnostima nekoga kazniti.

Time H.R. 347 direktno krši Prvi amandman, koji kaže da “Kongres neće doneti zakon koji ograničava slobodu govora, pravo ljudi na mirno okupljanje ili upućivanje žalbi vlastima”. Kongres je ipak doneo takav zakon.

Tajming zakona takođe sa sobom vuče brojna pitanja. Osim što dolazi samo dva meseca nakon što je Obama prošle godine odobrio National Defense Authorization Act, koji mu daje pravo da bilo koga uhapsi i drži u zatvoru bez optužnice i suđenja, valja ga posmatrati i u kontekstu Occupy pokreta koji je prošle godine prilično zabrinuo američku političku elitu. Senatu je na razmatranje dat 17. novembra, taman u vreme masovnog suzbijanja Occupy protesta i rušenja njihovih kampova.

Vezano uz Occupy, valja imati na umu kako H.R. 347 proširuje postojeći zakon na način da „nameran i svestan“ ulazak na „zabranjeno područje“ menja samo svesnim ulaskom na zabranjeno područje. Ova naizgled sitna promena vlastima omogućava da krivično goni „demonstrante“ čak i kad nemaju nameru da učestvuju u protestu i kršenju zakona, odnosno ako se sasvim slučajno zateknu na prostoru koji se odredi kao zabranjen.

Naravno, nešto slično kao što je to bio slučaj s ACTA-om, i ovaj je predlog zakona bio čitavo vreme skriven od javnosti i medija. To i ne čudi, s obzirom na to da je reč o kršenju Prvog amandmana. Američke vlasti očito su svesne kako bi 2011. godina, kao godina protesta, u 2012. mogla doživeti svoju reinkarnaciju i to u još žešćem obliku.

Džastin Amaš, jedan od svega trojice poslanika koji su glasali protiv predloga zakona, smatra kako je H.R. 347 neustavan: „H.R. 347 proširuje postojeći zakon na način da svaki ulazak ili ostanak osobe na prostoru gde se nalazi zvaničnik čini zločinom, čak i kad ta osoba ne zna da je ilegalno biti na tom prostoru ili kad uopšte nema razloga sumnjati da je to ilegalno. Nekim zvaničnicima možda i jeste potrebna dodatna zaštita da im se osigura bezbednost, ali kriminaliziranje aktivnosti koje su legalizovane Prvim amandmanom, čak i kada su one nepovoljne za vlasti, jest kršenje naših prava.“

(enovinecom)