‘Banjalučki Mevlid’: Božidar, atentat na Dodika, Arkanovi prijatelji i 1.000 Iranaca

Od trenutka kada je obznanjeno da je uoči obilježavanja Dana RS u banjalučkoj dvorani ‘Borik’ pronađeno oružje i eksploziv , u dijelu medija u Republici Srpskoj i Srbiji počela je histerija o pripremi atentata na Dodika. Počelo je vanrednim vijestima RTRS-u, a nastavljeno novinskim tekstovima u kojima sve pršti od ‘mudrih’ izjava i analiza ‘stručnjaka za bezbjednost’.

Unošenje oružja u ‘Borik’ i ‘priprema terorističkog akta’, naravno, adresirana je na ‘bijelu Al-Kaidu’. Tek što je vijest iz Banja Luke objavljena, analitičar beogradske Politike, Miroslav Lazanski, odmah je ‘znao sve’. Vrijedi prenijeti doslovno:

 Miroslav Lazanski

“-Na proslavi 20 godina od formiranja Republike Srpske u Banjaluci se okupio celokupan srpski politički i verski establišment, najveći u poslednjih 20 godina. Savršena meta za teroriste, od Al Kaide do OVK u zemlji BiH, gde je Sfor ranije u seoskim senicima stanovnika BiH pronalazio i tenkove iz vremena Drugog svetskog rata. Ali, ovaj put nije reč o tenku, nego verovatno o pokušaju primene „suptilnijih” metoda. Oni koji su o tome imali planove, mislili su da u Banjaluci imaju posla s amaterima. Greška.

Dakle, sve srpske glave na jednom mestu, poput kosovske večere kod cara Lazara. Nije važno je li ovde car Lazar bio predsednik Boris Tadić, ili predsednik Milorad Dodik, istorija se nikada ne ponavlja doslovno, tek na mestu gde je bio veličanstven srpski skup nekoliko dana ranije, prilikom kontradiverzionog pregleda, pronađeno je sakriveno oružje. Snajperska puška i eksploziv. Oružje je bilo sakriveno i u savršenom tehničkom stanju.”

Ali, avaj, već sutradan iz Banja Luke stiže vijest da je Srbin, Božidar Stanišljević, koji ima bradu, ali ni nalik ‘odgovarajućoj’, inače dugogodišnji radnik ‘Borika’ unio oružje u dvoranu. Božidar je sam obavijestio policiju da je oružje njegovo (šta li bi do sad bilo da nije!), a kad su ga na štakama doveli u policijske prostorije, a on se kleo i u cara Lazara i sve srpske glave da ga je sakrio davno kako bi ga prodao. 

Ali, nekadašnji Arkanov prijatelj Lazanski, kojem se u BiH ‘prikazuje’ Oslobodilačka vojska Kosova, ne dade se zbuniti. Baš kao ni ostali ‘stručnjaci za bezbjednost i terorizam’. Ako je Srbin unio oružje u ‘Borik, onda on nije bio sam, garant su ga potkupili. Ko? Pa naravno islamski teroristi raznih vrsta i tipova, uključujući i reisa Cerića. Opet u ‘Politici’ bivši načlenik službe bezbjednosti RS Predrag Ćeranić dao je objašnjenje. Opet vrijedi doslovno prenijeti:

Uzalud se Božidar kune

„Ja sam ranije upozoravao da će poglavar Islamske verske zajednice BiH Mustafa efendija Cerić – ako prvi korak, eliminacija Dodika iz političnog života, ne da rezultate, napraviti sledeći korak. I on je, praktično, fetvom protiv Dodika pozvao na njegovu likvidaciju. Bojim se da će biti još sličnih pokušaja, pogotovo na masovnim skupovima”, upozorio je Ćeranić.

Tekst u ‘Politici’ završava podsjećanjem ‘da je krajem 2010. otkrivena grupa vehabija koja je snimala i pratila Dodikovo kretanje na stranačkom skupu u Prijedoru’.

Uzalud se Božidar i dalje kune da je oružje njegovo, dio srbijanskih medija objašnjava tamošnjoj javnosti da iza svega stoje reis Cerić i vehabije.

A gdje stane ‘Politika’ tu ‘Kurir’ produži. ‘Dodik osuđen na smrt!’ naslov je teksta u kojem, pogađate, ‘dobro informisan izvor iz stranih obavještajnih službi’ objašnjava…Opet vrijedi doslovno:

“Oko hiljadu agenata iranske obaveštajne službe aktivno je na teritoriji BiH sa zadatkom da na bilo koji način izvedu atentat na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, saznaje Kurir od dobro informisanih izvora iz stranih obaveštajnih službi.

– Mere bezbednosti za Dodika podignute su na najviši mogući nivo, ne samo u BiH nego svuda kuda on ide. Naravno, predsednik se ne štiti samo fizičkim obezbeđenjem već obaveštajnim i kontraobaveštajnim podacima. Dodiku je sugerisano da izbegava putovanje helikopterom i on se pridržava toga koliko može. On je kod agenata iz Irana osuđen na smrt pre svega zbog protivljenja priznavanja Palestine – otkriva obaveštajac strane službe.

Od Iranca do hrvatskog bezbjednjaka

On dodaje da među tim agentima ima i osoba iz samog vrha bosanskog pravosuđa.

– Iranski agenti su dobro istrenirani i imaju oproban metod rada: kad nekog likvidiraju, trude se da sve izgleda kao da ga je ubio neko od Srba, odnosno neko s kim je bilo sukoba u javnosti. Tako su, recimo, oni likvidirali Nedžada Ugljena, bivšeg drugog čoveka banjalučke policije, direktora SOD „Jahorina“ Rista Jugovića, komandanta bezbednosti Srpskog Sarajeva Srđana Kneževića, a osnovano se sumnja da su odgovorni i za smrt Ljubiše Savića Mauzera, nekadašnjeg komandanta specijalne jedinice VRS – otkriva naš izvor.”

Tekst je ilustriran fotografijom Mevlida Jašarevića (!?), Iranca od glave do pete. Svemu su se pridružile i Večernje novosti naslovom: ‘Stanišljević bio hrvatski bezbjednjak?’

S druge strane, Blic opširno piše o tome da je Božidar Stanišljević prijatelj da Ljubanom Ećimom, Draganom Kijcem i Ilijom Kojićem, bivšim visokim zvaničnicima državne bezbjednosti sa kojima se viđao. S njima se vidio i nedavno, ali to u izjavi za ovaj list direktor srbijanske policije Milorad Veljović nije želio da potvrdi.

Blic je donio i kratak pregled ‘lika i djela’ trojice prijatelja Božidara Stanišljevića

KO SU DRUGOVI OSUMNJIČENOG

1. Ljuban Ećim, bivši zamenik načelnika SDB Banjaluka

Diplomirani pravnik i prijatelj Božidara Stanišljevića, važio je za najbližeg saradnika Milorada Ulemeka Legije i Željka Ražnatovića Arkana u RS, a čak je i imao ekipe koje su se tokom rata borile uz njihove jedinice. Iz DB je otpušten 1997. i protiv njega je podneto nekoliko krivičnih prijava za šverc visokotarifnom robom i za prisluškivanje Biljane Plavšić. Nakon sumnjivih poslova i političkog razlaza sa vođstvom RS, sredinom devedesetih prelazi u Beograd. Evropska unija i SAD su ga 2003. stavile na crnu listu zbog sumnje da pomaže optuženima za ratne zločine. Kada je uhapšen 2007. sumnjalo se da pripada jednoj od najbolje organizovanih međunarodnih kriminalnih grupa koja je prodavala drogu. U Beogradu je 2010. osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora zbog nedozvoljenog držanja i nošenja oružja i falsifikovanja dokumenata, a tužilaštvo je odustalo od optužbi za prodaju droge. Osim 158.000 evra, u njegovom stanu je nađen i pištolj za koji je rekao da je Arkanov poklon.

2. Dragan Kijac, ratni ministar MUP RS

Tokom rata u BiH bio je šef DB RS, a posle i ministar MUP-a i mozak obezbeđenja Radovana Karadžića. U septembru 1997. u Banjaluci je izbegao hapšenje koje je planirano u vreme nemira i skupova protiv SDS ispred hotela „Bosna”. Posle se, navodno, našao na tajnoj listi Haga. U vreme smene vlasti u RS 1998. organizovao je sastanak Radovana Karadžića i tadašnjeg ministra policije Milovana Stankovića. Osnovao je preduzeće „Centrex” iza koga je stajala tajna policija i čiji zadatak je bio „nabavljanje sredstava”, a upućeni kažu da mu je trgovina išla uspešno dok se nije pojavila Biljana Plavšić i imenovala ga „operativnim šefom političkog podzemlja u RS”. Upućeni tvrde da, uprkos odlaska preko Drine, nikada nije prestao da se bavi policijskim poslovima u BiH. Bio je osumnjičen da je u leto 1998. organizovao ubistvo Srđana Kneževića, paljanskog policajca lojalnog Miloradu Dodiku i Biljani Plavšić.

3. Ilija Kojić, pomoćnik ministar policije RSK

Bio je šef policije u Vukovaru. Imenovanje Kojića, Stanišljevićevog prijatelja, za šefa policije podržao je i Arkan. Nikada zvanično nije imao problema sa zakonom, ali se njegovo ime vezivalo za afere u Hrvatskoj. Navodno, dug je spisak i njegovih uticajnih prijatelja.

(bportal.ba)