„Prvo s čim je počela Objava Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je u vidu istinitog sna. Sve što bi vidio u tom snu dolazilo bi poput svjetla zore. Kasnije mu je omiljena samoća. Osamljivao bi se u pećini Hira i u njoj se sklanjao od grijeha2 (et-tahannus znači et-te’abbud) u brojnim noćima prije nego se vrati svojim ukućanima i za to se snabdije hranom. Kasnije bi se vratio Hatidži i opet bi se snabdio kao i ranije i tako dok mu ne stiže Istina, a on u pećini Hira.
Melek mu je došao i rekao: „Uči!”
– Ne znam učiti – odgovorio je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.
– Zatim me je uzeo sebi k sebi – rekao je on – i stisnuo toliko da me je muka spopala, a potom pustio i rekao: „Uči!”
– Ne znam učiti – reako sam, a on me uze i treći put stegnu, pa pusti i reče: „Uči u ime tvoga Gospodara koji je sve stvorio. Stvorio je čovjeka od zakvačka. Uči, čitaj, a tvoj je Gospodar najplemenitiji.”
Potom se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vratio, unišao Hatidži bint Huvejlid, a srce mu još lupaše i reče: „Pokrijte me! Pokrijte me!” Pokrili su ga, dok ga strah nije napustio, a onda je ispričao Hatidži slučaj i dodao: „Bojao sam se za sebe!”
– Ne, tako mi Allaha! – reče Hatidža – Allah te neće nikada poniziti i osramotiti, jer ti održavaš rodbinske veze, olakšavaš slabima, udjeljuješ siromasima, gostoljubiv si i pomažeš istinu u svim prilikama.
Tada ga je Hatidža odvela svom amidžiću Vereki b. Nevfelu b. Esedu b. Abdi Uzza, čovjeku koji je još u predislamsko doba primio kršćanstvo.
Dobro je poznavao hebrejsko pismo i prepisivao iz Evanđelja na hebrejski jezik, što je Allah htio da prepisuje. Bio je oronuli starac i već oslijepio.
– Amidžiću – rekla mu je Hatidža – saslušaj nešto od svoga bratića!
– Moj bratiću – reče mu Vereka – šta je to što si vidio?
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je ispričao slučaj koji je doživio (vidio).
– To je melek, koga je Allah slao Musau. Kamo sreće – rekao mu je Vereka – da sam mlad i da budem živ kada te bude izgonio tvoj narod.
– A zar će me oni izgoniti? – upitao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
– Da – reče on – jer nikada niko nije donio slično tome što si ti donio, a da nije napadan. Ako doživim tvoje vrijeme (vjerovjesničko), pomoći ću ti koliko god mognem. Nije mnogo prošlo poslije ovog, Vereka je preminuo, a i Objava bi za neko vrijeme obustavljena.
2. Ili bi, po drugom tumačenju ove riječi, ispoljavao Ibrahimovu vjeru (hanefije). (prim.rec.)
3. Preostala dva ajeta prve objave Ikre poglavlja u prijevodu glase: „Koji je naučio (čovjeka) peru. Naučio je
čovjeka onome što nije znao.”
IslamBosna.ba