Alarmantne nejednakosti u zaradama Amerikanaca

Prihodi najbogatijih Amerikanaca su porasli 15 puta brže od 1979. godine u poređenju sa siromašnim građanima, pokazale je vladina studija u trenutku dok istraživanja javnog mnjenja ukazuju na veliku zebnju Amerikanaca zbog nejednake raspodele bogatstva godinu dana pred izbore.

Optužbe demonstranata ispred Wall Streeta i širom SAD o velikim razlikama u prihodima i koncentraciji preko 80 odsto bogatstva u rukama jednog procenta Amerikanaca, potvrđene su u dvostranačkoj analizi Kongresne budžetske kancelarije.

Od 1979. do 2007., najbogatiji jedan procenat Amerikanaca je više nego dvostruko povećao svoj udeo u prihodima nacije, od tadašnjih skoro osam do današnjih 17 procenata, kaže se u saopštenju Kongresne budžetske kancelarije (CBO) povodom objavljivanja analize.

“Prihodi nakon transfera i federalnih poreza za domaćinstva na vrhu skale po zaradama rastu mnogo brže od prihoda domaćinstava na sredini i dnu lestivice” .

Vladina politika je tokom godina postala sve manje redistributivna “a kao rezultat neujednačenog rasta prihoda raspodela zarada domaćinstava u SAD je bila znatno više nejednaka 2007. nego 1979. godine”, kaže se u izveštaju.   

“Za najbogatiji jedan odsto društva, prosečni prihodni su nakon odbijanja poreza porasli za 275 procenata tokom tog perioda, u poređenju sa samo 18 procenata kod najsiromašnijih 20 odsto stanovništva.

To je takođe daleko veći rast u poređenju sa zaradama šest desetina populacije koja se smatra za američku srednju klasu, čija su prosečna primanja nakon poreza porasla za nešto ispod 40 odsto tokom istog perioda.  

Demokratski poslanik u Predstavničkom domu Sander Levin kaže da je studija samo potvrdila ono što svi Amerikanci već znaju.

“Pravila su promenjena nepravdenim poreskim politikama u protekloj deceniji i sadašnji sistem ne doprinosi poboljšanju te situacije”, kaže on.

Predsednik Barak Obama je nedavno predložio promenu poreskih pravila tako da oni koji zarađuju više od milion dolara godišnje plate najmanje istu poresku stopu kao i srednja klasa. On je taj princip nazvao “Bafetovim pravilom”, po milijarderu Vorenu Bafetu koji se žalio da plaća poreze niže od svakog svog zaposlenog.

U međuvremenu je istraživanje lista New York Times i televizije CBS pokazalo da se ogromna većina Amerikanaca pribojava stagnacije ili pogoršanja ekonomije i da dve trećine javnosti veruje da bogatstvo treba da bude bolje raspodeljeno.  

Politika predsednika Baraka Obame, koji pokušava da se pozicionira borac za status radničke klase u zemlji, za 28 odsto ispitanika favorizuje bogate, dok 23 procenta smatra da je u korist srednje klase a 17 odsto kaže da štiti siromašne.  

Nasuprot tome, 69 odsto ispitanih smatra da politika republikanaca favorizuje bogate, dok tek devet odsto njih smatra da je u korist srednje klase odnosno dva odsto u korist siromašnih.

(enovinecom)