Lju­di stra­hu­ju zbog opa­sne ba­kte­ri­je i ne ku­pu­ju povrće

Is­ta­kao je da, na­vo­dna opa­snost od ba­kte­ri­je EHEC ne pri­je­ti sa­mo od kras­ta­va­ca, ne­go i od pa­ra­daj­za, sa­la­te i upo­zo­rio sve građane da do­bro obra­te pažnju na hi­gi­je­nu, te da povrće pri­je upo­tre­be do­bro ope­ru.

“Re­al­no je mo­guće da se na­la­ze na bh. trži­štu, jer uvi­jek smo uvo­zi­li povrće iz Špa­ni­je, ali i Aus­tri­je, te Mađar­ske ko­ja se ta­kođer spo­mi­nje kao mo­gući izvor za­ra­ze. Dru­go, sve povrće u po­slje­dnjih ne­ko­li­ko mje­se­ci, osim lu­ka je uve­ze­no, jer je na­še povrće tek od pri­je 15 da­na u pro­da­ji. Kras­tav­ci i sa­la­te po­go­to­vo. To uno­si do­da­tnu su­mnju”, upo­zo­ra­va Je­leč.

No, on kaže da ne mo­ra značiti da je uve­ze­no povrće za­raženo, na­gla­ša­va­jući da to tre­ba da ut­vrde na­dležne in­sti­tu­ci­je.

“Još se ne zna izvor za­ra­ze, ali vi­dim da se po­zi­va na oprez. Agen­ci­ja za si­gur­nost hra­ne BiH ni­je ni za­vrši­la sa ispi­ti­va­nji­ma da li je uve­ze­no povrće pa­to­ge­no ili ne, jer su sve uve­ze­ne ko­ličine ras­pro­da­te”, kaže Je­leč.

Lju­di su u pa­ni­ci, kaže on, ne ku­pu­ju uopće povrće, iako je u BiH, ve­oma te­ško ut­vrdi­ti šta je do­maće, a šta stra­no, piše San.

“Kod nas je na sva­koj pi­ja­ci obje­še­na ce­du­lja na ko­joj pi­še do­maći kras­tav­ci, do­maći pa­ra­dajz, što je laž. Uos­ta­lom, ne može se pre­po­znat do­maće povrće od stra­nog, to je sve is­to”, do­dao je Je­leč.

Ri­zik od opa­snos­ti je i veći, kaže on, bu­dući da je mno­go ne­dos­ta­ta­ka u praćenju si­tu­aci­je.

“Ne­ma­mo ni drža­vnu Vla­du i ni­ko ne ra­ugu­je. Ka­ko on­da da Agen­ci­ja ra­di svoj po­sao”, pi­ta se Je­leč.

No, Vla­di­mir Uso­rac, pred­sje­dnik Udruženja po­ljo­pri­vre­dnih proi­zvođača i far­me­ra RS tvrdi da za­raženog kras­tav­ca iz Špa­ni­je ne­ma u BiH, jer da ima, evi­den­ti­ra­li bi tek na­kon što se za­ra­zi po­la države.

“Sreća je što ga ne­ma i to ve­li­ka jer, po­nav­ljam da je ušao u BiH, na­še na­dležne Agen­ci­je bi ga ot­kri­le tek u bol­ni­ca­ma, ka­da bi se lju­di počeli jav­lja­ti zbog te­go­ba ko­je ima­ju. Na­ma umjes­to ja­nje­ti­ne uvo­ze ken­gu­re, a ni to ne možemo da us­ta­no­vi­mo”, is­ta­kao je Uso­rac.

De­ta­ljno obra­di­ti na­mir­ni­ce

Iako u BiH još uvi­jek ni­je evi­den­ti­ran ni­je­dan slučaj obo­li­je­va­nja iza­zva­nog opa­snom ba­kte­ri­jom, stručnja­ci upo­zo­ra­va­ju građane da se obra­ti pažnja na ličnu hi­gi­je­nu, ali i de­ta­ljni­ja obra­da na­mir­ni­ca.

Ka­da su u pi­ta­nju po­ka­za­te­lji da je oso­ba za­ražena, pre­ma ri­ječima Je­le­ne Ra­vli­je, gla­vnog fe­de­ral­nog epi­de­mi­olo­ga, oni se mo­gu pre­po­zna­ti po po­vi­še­noj tem­pe­ra­tu­ri, bo­lo­vi­ma u sto­ma­ku, krva­voj sto­li­ci, po­vraćanju, a u težim slučaje­vi­ma do­la­zi do to­tal­nog pre­ki­da mo­kre­nja.

Ba­kte­ri­ja se ši­ri

U Nje­mačkoj je umrla i 14 oso­ba za­ražena ba­kte­ri­jom Es­che­ri­hi­jom co­li, dok ne sa­mo nje­mačke već i evrop­ske naučne vlas­ti, još traže uzrok ba­kte­rij­ske za­ra­ze za ko­ju se vje­ru­je da je po­ve­za­na s kon­zu­mi­ra­njem si­ro­vog povrća. Za­raženo je vi­še od 1.600 oso­ba, a ba­kte­ri­ja se ši­ri na sve veći broj evrop­skih ze­ma­lja.

Mojportal