“On nije imao čvrst plan, ali je pokušavao nešto dogovarati sa /Slobodanom/ Miloševićem, a mnogo više potpisujući sa Dobricom Ćosićem, međudržavni sporazum o humanom preseljenju. Ono je čak i počelo kada je iz požeške kotline jedna grupa otišla u Srbiju, jedna grupa iz Vojvodine došla u Hrvatsku, i Tuđman je bio sretan da se to tako rješava, ali se ubrzo pokazalo da je neostvarivo. I da nije humano, već nehumano”, istakao je Goldštajn, prenosi “RTRS”.
Kada se odlučivalo o akciji hrvatske vojske i policije “Oluja”, kaže Goldštajn, Tuđman je bio jako zadovoljan činjenicom da mnogi Srbi već odlaze.
“To sam i ja znao, jer sam još 1993. godine u Beogradu sreo neke ljude, poput mog dobrog poznanika Radovana Јovića iz Gline… Godinu dana prije Srbi su već odlazili iz Krajine. Naravno da je Tuđman to znao još mnogo bolje od mene, imao je obavještajne podatke. I bio je jako srećan, što se iz brionskog transkripta dobro vidi”, naglasio je Goldštajn.
On je rekao da vjeruje da Tuđman nije naredio ubijanja, niti su mu ona bila po volji, jer je vrlo dobro znao da škode Hrvatskoj.
“Međutim, ponovno, poznavajući ga, mogu zamisliti kako je reagovao kada je čuo za njih: slegnuo je ramenima, uzdahnuo i rekao: ‘A što se može, rat je rat’. I nikom ništa. To je bio njegov način reagovanja na nezgodne pojave”, istakao je Goldštajn za riječki.
Novi List