“U BiH nije ubijeno 250.000 muslimana, to ni Hitleru u Jasenovcu nije uspjelo”

Najpoznatiji sarajevski disident Emir Kusturica  povukao se iz žirija 47. filmskog festivala u Antaliji nakon što je bio izložen izuzetno oštrim kritikama zbog svojih komentara vezanih za rat u BiH. Beogradska Politika danas je objavila intervju s “Nemanjom”, koji je opet ponovio svoje nerazumne stavove, braneći neodbranjivo.

“Sve je pokrenula partija turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana koja ne vlada u Antaliji, jer su tamo na vlasti socijaldemokrate. U suštini, bio sam kolateralna šteta, a kao motiv bio sam zgodan da bi zvaničnici iz Istanbula udarili na socijaldemokrate u Antaliji”, ustvrdio je Kusturica i nastavio:

“Oni su istakli da se nisam distancirao od genocida u BiH, na šta sam na konferenciji za novinare odgovorio da oni u svom dvorištu imaju genocid, iako su osjetljivi na genocide, i da bi bilo bolje da se reditelj Kaplanoglu i ministar Genaj distanciraju od genocida koji je načinjen nad Armenima. Zločin koji je počinjen nad muslimanima u Srebrenici Međunarodni sud pravde nije okarakterisao kao genocid. To ne mijenja moj odnos prema tom zločinu, a problem sa mojim javnim nastupima nije u tome što se nisam distancirao od zločina, već što se nisam distancirao ni prema zločinu nad Srbima”, kaže Kusturica i pojašnjava:

“Petnaest godina poslije rata neki volšebni klub tursko-bosanskog prijateljstva krivotvori moje riječi i misli. Sedam dana poslije kraja rata u BiH, u Francuskoj se na TV i po novinama provlačila priča o 250.000 ubijenih muslimana u Bosni. Tada sam rekao da je nemoguće u sedam dana pobiti toliko ljudi. Čak ni Hitler, preko ustaša, nije uspio da u Jasenovcu ubije toliko Srba, nego im je trebalo mnogo vremena. Oni su to izvrnuli u umanjenje broja silovanih muslimanki, što je podloga za propagandnu igru koja je potpuno besmislena jer je nemoguće utvrditi broj silovanih muslimanki u ratu u Bosni. Moja ideja nije bila okrenuta prema uništenim životima tih silovanih žena nego je bila moja reakcija na propagandu koja je vladala na početku rata, kada su srpska, muslimanska i hrvatska mašinerija radile na preuveličavanju”.

Optužbe Kusturica smatra “besmislenim” i kaže da je turski ministar Genaj bio lučonoša sukoba sa socijaldemokratama u Antaliji.

“Međutim, tu stoji i jedno divno ishodište. Gradonačelnik Antalije Mustafa Akajdin predložio mi je da postanem počasni građanin Antalije, što je divno. To govori da fiktivni medijski život stvara sliku koja u najvećem broju slučajeva ne odgovara stvarnom stanju”, smatra reditelj koji podsjeća da su svi njegovi filmovi prikazivani u Turskoj i da je do sada tamo svirao desetak puta.

Parada ponosa ličila na Bunjuelove filmove

“Parada ponosa bila je skupa zabava u kojoj je zbog hiljadu ljudi angažovano toliko policajaca. Problem je što je to ličilo na Bunjuelove filmove, gde hiljadu ljudi šeta polupraznim Beogradom, a s druge strane imate izlive bijesa i gnjeva koji na nekontrolisani način ruši sve oko sebe. Sada je stanje da će doći do drastičnog povećanja homofoba i da bi najbolje bilo da se sve to izbjeglo i da toga uopšte nije ni bilo. Čitava akcija neće pomoći homoseksualcima i biće im teže”, naglasio je Kusturica.

Avaz