Komentar:
Allah Uzvišeni je propisao Svojim robovima ono što im koristi u njihovoj vjeri i njihovom dunjaluku.
Poslanikove riječi: „propisao je farzove“ znače obavezao je vadžibima jer je farz u stvari vadžib, dok neki kažu da je farz potvrđeniji od vadžiba. Vadžib je ono čime njegov vršilac biva nagrađen, dok onaj koji ga ostavi biva kažnjen. Znači obavezao je vadžibima i naredio je njima pokornosti i ibadete, poput: pet namaza, zekat, post ramazana, hadž bejtillahil-harama, poslušnost roditeljima i druge stvari koje spadaju u vadžibe od kojih su neke između robova i Allaha, dok su neke između robova međusobno poput dobročinstva prema roditeljima, održavanja rodbinskih veza, pomaganje onima kojima je pomoć potrebna. Ove farzove nije dozvoljeno ostaviti i obaveza ih je raditi.
Zatim kaže: „pa ih ne zanemarujte“, tj. nemojte ih ostaviti ili ih olahko shvatiti jer su one u vašu korist i one su od temelja vaše vjere, jer vjera počiva na farzovima i vadžibima, zatim mustehabima, a s nafilama se nadopunjavaju farzovi ako se desi da budu nepotpuni. Mustehab je ono čime njegov vršilac biva nagrađen, dok onaj koji ga ostavi ne biva kažnjen.
Riječi: „a odredio je i granice“, granice su ono što je zabranjeno. Allah je postavio zabrane Svojim robovima i ne prekoračuju se s mubah stvarima i učinio je da budemo neovisni od harama, jer je Svojim robovima lijepe stvari učinio halalom, dok je zabranio samo ružne stvari. Znači, postoje halali i postoje harami i to su Allahove granice, Slavljen i Uzvišen je On. Mubahom se ne prekoračava, kaže Uzvišeni: „To su Allahovi propisi, pa ih ne narušavajte!“ (El-Beqare, 229.), a haramu se ne približava, kao što kaže Uzvišeni: „To su Allahove granice, i ne približujte im se!“ (El-Beqare, 187.). Ovo je stajalište muslimana sprem halala i harama. On se koristi halalom koji je lijep i zadovolji se njime, a ostavlja svaki haram i ono što vodi njemu, „i ne približujte im se!“, znači: Iz opreza ne služite se stvarima koje mogu odvesti haramu. Musliman staje kod Allahovih granica i ne prekoračava ih, uzima halal i mubah a ostavlja haram.
Zatim kaže: „oharamio je neke stvari”, haram stvari je puno, kaže Uzvišeni: “Zabranjuje vam se strv…” (El-Maide, 3.), i kaže: “A Allah je dozvolio trgovinu, a zabranio kamatu.” (El-Beqare, 275.) tako da je za nešto došao tekst kojim se pojašnjava da je to haram, dok je neke stvari zabranio, a osnova za zabranjene stvari jeste da su i one haram, a može se desiti da su takve stvari mekruh koje su pokuđene iz predostrožnosti, ukoliko postoji dokaz iz kojeg se da zaključiti da ne pripadaju osnovi a to je haram.
Njegove riječi: „a neke stvari je prešutio”, niti ih je proglasio haramom niti halalom, tako da ne pitajte o njima, jer ih je Allah prešutio i jer se ispitivanjem tih stvari javlja poteškoća za ljude, a kada je prećutano o njima treba ih ostaviti. Ko radi takve stvari ne treba ga koriti jer su mubah stvari one o kojima je prećutano, a mubah je ono čime njegov vršilac ne biva nagrađen, niti onaj koji ga ostavi biva kažnjen. Allah nije ove stvari prećutao iz zaborava, već iz Svoje mudrosti i milosti prema vama i zbog toga da vas ne optereti.
Riječi: „a ne iz zaborava”, jer Uzvišeni Allah ne zaboravlja, jer je zaborav nedostatak i rastrešenost, tako da Uzvišeni Allah nije to prećutao jer je zaboravio, već je prećutao iz milosti prema vama i zbog toga da vam stvari ne bi učinio tijesnim, skučenim.
Zatim kaže: “i nemojte ih istraživati”, ono za šta postoji dokaz da je dozvoljeno to uzmi, a ono za šta postoji dokaz da je haram to ostavi, a ono o čemu je prećutano nemoj istraživati koji mu je propis, jer da ima određeni propis vezan za njega Uzvišeni Allah bi to pojasnio.
Musliman se ovih pravila drži u svojoj vjeri, u svom životu i u svojim normama ponašanja. Izvršava obaveze, kloni se zabranjenih stvari i drži se Allahovih granica, te ih ne narušava, niti raspituje o stvarima koje mu nisu potrebne, niti su potrebne ljudima. Kaže Uzvišeni: „O vjernici, ne zapitkujte o onome što će vam pričiniti neprijatnosti ako vam se objasni; a ako budete pitali za to dok se Kur’an objavljuje, objasnit će vam se, ono ranije Allah je već oprostio. – Allah prašta i blag je. Neki ljudi su prije vas pitali za to, pa poslije u to nisu povjerovali.“ (El-Maide, 101.-102.). Stvari kojih nismo potrebni, i pitanja koja nam ne koriste su zabranjena, već postavljamo pitanja koja su praktična i konkretna, kao što se ne obavezujemo nečim što nam nije potrebno, niti je potrebno ljudima.
Preuzeto iz djela:
El-Minhetur-rabbanije fi šerhil-erbe’inin-Nevevijje
Uvaženog šejha dr. Saliha b. Fevzana b. Abdullaha El-Fevzana član Vijeća velikih učenjaka KSA, i član Stalne komisije za izdavanje fetvi
Preveo: Mithad R. Ćeman
Fakultet da’ve i usulid-dina
Obrada: IslamBosna.ba