Moguća je deportacija do 100 000 Armenijaca

Početkom mjeseca Turska je povukla svoje ambasadore iz Vašingtona i Stokholma nakon što su Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa i parlament Švedske usvojili neobavezujuće rezolucije.
Upozoreno je i da bi rezolucije mogle da utječu na proces pomirenja između Turske i Armenije.
“Trenutno u Turskoj živi 170 000 Armenijaca a samo 70 000 ima tursko državljanstvo i mi tolerišemo preostalih 100 000. Ukoliko bude potrebno, možda ću morati da im poručim da se vrate u svoju zemlju jer oni nisu naši državljani”, rekao je Erdogan.
Većina Armenijaca, koji su u Turskoj, žive i rade u Istanbulu. Mnogi su u Tursku došli nakon zemljotresa u Armeniji1988. godine.
Erdogan je okrivio armensku dijasporu da je odgovorna za usvajanje rezolucija u stranim parlamentima i pozvao je Jerevan i druge strane vlade da ne padaju pod uticaj njihovog lobiranja.
Turski premijer je naglasio da Armenija mora da donese veoma važnu odluku a to je da se distancira od svoje dijaspore. On je dodao da svaka strana država kojoj je stalo do Armenije poput Amerike, Francuske i Rusije treba da pomogne Jerevanu da se oslobodi uticaja dijaspore.
Analitičari navode da bi Erdoganovi komentari mogli da zategnu odnose između Turske i Armenije.
Armenija i Turska su, poslije višedecenijskog neprijateljstva, u oktobru prošle godine, uz posredovanje Švajcarske, postigle sporazum o otvaranju međusobne granice i uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Više stotina hiljada Arrmenijaca ubijeno je 1915. godine kada ih je tadašnje Otomansko carstvo masovno deportovalo iz istočne Anadolije.
Armenijce su ili ubijali vojnici ili su umirali od gladi i bolesti. Istoričari navode da je to prvi primjer genocida u 20. vijeku.
Srna