Srbija: Napadi na strance naručeni?

Napad je jako ličio na nedavno prebijanje francuskih navijača. Grupa razularenih mladića prepriječila mu je na Bulevaru kralja Aleksandra put i udarala ga rukama, nogama i šipkom, a zatim pobjegla u nepoznatom pravcu. Kale, koji je sa težim povredama glave prevezen u Urgentni centar gdje je zbrinut, povreda sanirana, treći je strani državljanin koji je u posljednjih desetak dana žrtva beogradskih huligana.

Utisak je da se ovi napadi ne dešavaju slučajno, utoliko više jer se takve stvari nikada u Beogradu nisu događale, a kamoli u ovakvoj dinamici i kontinuitetu. I dok se prva žrtva huligana Francuz Taton Bris i dalje bori za život, a cijela država pokušava da se digne protiv nasilja, novi napadi pokazuju da je nekome izuzetno stalo da se ljudi, pogotovo stranci, u Beogradu osjećaju nesigurno i da se plaše za život.

– Ovaj niz događaja zasigurno nije slučajan, već je dio organizovane političke ili parapolitičke akcije. Iza toga stoje određene interesne grupe koje imaju svoje političke motive da ovu državu pokažu slabijom od huliganskih ispada. To je isti milje koji zloupotrebljava i djecu iz organizacija „Obraz“ ili „1398“ – kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti.

Kao i u slučajevima gotovo na smrt pretučenog francuskog državljanina i Australijanca koji je isprebijan ispred toaleta na Kalemegdanu, hapšenja koja su uslijedila pokazala su da se zapravo i ne radi ni o kakvim fantomskim grupama, već o huliganima koji su već dobro poznati policiji. Da li će se ista stvar utvrditi i u slučaju pretučenog Libijca, pokazat će dalja istraga, budući da policija jučer nije mogla da daje nikakve informacije o ovom slučaju.

Dragišić smatra da je svim ovim napadima zajednička bila, prije svega, dobra organizacija.
– Mislim da smo suočeni s kampanjom nasilja koja je dobro organizovana i sada je prije svega na BIA, a zatim i na policiji da raskrinka te interesne grupe. Ovo sto se dešava treba veoma ozbiljno shvatiti jer su ugroženi ustavni poredak i strateška opredjeljenja ove zemlje – kaže Dragišić.

Da akcija učestalih napada na strance ima inspiratora izvan krugova huligana, smatra i Miljenko Dereta, predshednik „Građanskih inicijativa“. Kako kaže, ovaj niz događaja otvorio je slavinu iz koje nasilje nekontrolisano šiklja, a cilj je opstrukcija evropske budućnosti zemlje.

– Iza toga stoji činjenica da nekome ne odgovora da se građani Srbije slobodno kreću po Evropi i obrnuto. Približavanje bijele šengenske vize određenim političkim krugovima u Srbiji ne odgovara, kao što im smeta brza akcija pravosuđa poslije napada na Francuze i činjenica da će sa približavanjem EU doći do strožeg uređenja države i ozbiljnije kontrole. Oni koji su inspirisali ove napade u takvom društvu ne mogu da opstanu. Sve to zajedno opravdava sumnju da su ti napadi koordinirani i da su mladi ljudi podstaknuti da te stvari čine. U takvoj klimi, naravno, dešavaju se i samoinicijativne akcije nekih dokonih mladih ljudi, koji su očigledno dobili poruku da je u redu prebijati strance – kaže Dereta.

Da se nasilje u Srbiji podstiče iz različitih ozbiljnih institucija i političkih stranaka, smatra i Vesna Pešić, predsjednica političkog savjeta LDP. Kako kaže, ona ne isključuje mogućnost da postoji određena težnja antievropskih grupa da pokažu da policija, odnosno država, ne mogu da sprovode zakonski monopol na silu i kontrolišu javni red i mir, „jer su te grupe u Srbiji i dalje previše jake“.

– U Srbiji centri nasilja nikada nisu pretreseni, kao ni krugovi koji iza njih stoje. Svi znaju da je mafija povezana s politikom, ali niko neće da krene na te izvore nasilja za koje se godinama zna da to jesu. Iza nasilja navijača ili nacionalističkih grupa stoje militantne organizacije. Mora da se ispita militantnost dijelova Srpske pravoslavne crkve s kojom su neke ultranacionalističke grupe i povezane, kao što se mora ispitati i veza s pojedinim strankama ekstremne ideološke orijentacije. Dok se te tačke, za koje znamo da su izvori nasilja i ideološke mržnje na stave pod kontrolu, ovakve stvari će se dešavati – ističe Pešićeva i dodaje da se naša država nije pokazala kao država u kojoj vlada zakon i u kojoj su kazne za one koji ga krše stroge i izvesne.
Takva situacija u Srbiji vlada odavno. Živimo u atmosferi nekažnjenih organizatora ratova, ratnih zločina, ubistava. To je, kako ističe Miljenko Dereta, sistem u kome se građani s pravom ne osjećaju zaštićenim od nasilja.

– Na put nasilju može se stati jedino zaista rigoroznim kaznama. Kada kažem rigoroznim, mislim da, ako Francuz ne preživi, onima koji su za to odgovorni moraju se presuditi maksimalne kazne, kao što se moraju naći inicijatori i organizatori svega toga – kaže Dereta.

Zorić: Država deluje odlučno

U nizu napada na strane državljane nikakvu vezu ne nalazi portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić. Kako kaže, on ne misli da bi te napade trebalo povezivati, jer ne postoje indicije o tome.

– Mediji tendenciozno povezuju napade na strance, a napadaju se i naši državljani. Mislim da je država pokazala odlučnost u procesuiranju da sada uhapšenih napadača na francuskog i australijskog državljanina. Radi se o malim grupama ljudi koje stvaraju problem – kaže Zorić.

Policiju vode nesposobni ljudi

– Policija je u ovim napadima pokazala izuzetnu neefikasnost i to nije pitanje profesionalaca koji tu rade već političke nespremnosti. Siguran sam da naša policija može da razbije i mnogo ozbiljnije grupe od ovih, ali se njima očigledno imputira nesposobnost od strane onih koji im naređuju. Naše policijske snage ne vode pravi ljudi, a suština tog problema je nekompetentna politička elita – smatra Zoran Dragišić.

Blic