BiH će stopu poreza na dodatu vrijednost morati da poveća sa 17 na čak 23 %, kaže zamjenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović i objašnjava da je to najbezbolniji način da se nadoknadi manjak u budžetu od 2,1 milijarde KM.Naime, tim stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda sproveo je reviziju budžeta BiH i izračunao da nedostaje 2,1 milijarda KM, a pokušaj izlaska iz finansijskog manjka moguć je smanjenjem činovničkog aparata, povećanjem stope PDV-a ili preko novih kreditnih zaduženja entiteta i države po veoma visokim kamatnim stopama.
Bez obzira na to što smanjenje administracije izgleda kao najprihvatljivija varijanta, u FBiH već podižu nove kredite, a sve je jača i inicijativa da se poveća PDV. Zamjenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović tvrdi za Press RS da jedini izlaz iz finansijskog minusa u koji je zapala BiH leži upravo u povećanju stope PDV-a.
“Od te 2,1 milijarde KM minus u budžetu FBiH je 1,1 milijardu KM, dok je budžet RS u minusu milijardu KM. U takvoj situaciji povećanje PDV-a daleko je bezbolnija varijanta od novih kredita. Treća mogućnost finansijskog opstanka zemlje jednostavno ne postoji. Slažem se da bi najracionalnije bilo smanjiti džinovsku administraciju u zemlji i troškove njenog održavanja, ali to je isključivo političko pitanje. Prema dosadašnjim analizama, stopu PDV-a bi trebalo sa 17 povećati na 23 %”, potvrđuje Kasumović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Bijeljini Aleksa Milojević takođe tvrdi da će, s obzirom na očigledna nastojanja vlasti da kako-tako „popravi“ prilike u opustošenom budžetu, talas novog povećanja PDV-a neminovno pogoditi BiH. On, međutim, ističe da se i sama ideja o povećanju poreza na dodatu vrijednost može okarakterisati kao “ekonomsko samoubistvo BiH”.
“Razvoj privrede u jednoj zemlji karakterišu niske kamatne stope i porezi, kao i porast potrošnje stanovnika, što bi dalje podstaklo njen ekonomski razvoj. U BiH, međutim, ništa od ovog nije sprovedeno u praksi. Mi i dalje grčevito grabimo strane kredite i povećavamo poreze, što BiH nezaustavljivo vuče u konačni ekonomski sunovrat. Naime, u svakoj normalnoj zemlji vlasti se u vremenu krize zalaže za smanjenje poreza, dok kod nas rade suprotno. FBiH se iznova zadužuje, dok RS nekontrolisano i nenamjenski arči pare od ionako traljavo urađenog procesa privatizacije”, kaže Milojević.
E-kapija
