Šta očekujemo od svojih lidera? (Yvonne Ridley)

Ubojita vojna kampanja koju je pokrenuo Izrael izazvala je stotine hiljada ljudi u cijelome svijetu da demonstriraju i protestuju protiv toga.

Uskoro će pokret brojati milione, pošto sve više običnih časnih ljudi pokazuju svoje gađenje prema divljaštvu Izraela … i kukavičkoj šutnji naših vlastitih lidera.

Ovo više nije političko pitanje ili pitanje Bliskog istoka – to je sada pitanje šta je ispravno a šta je pogrešno, šta je pošteno a šta neljudski.

Obični ljudi sada preuzimaju inicijativu zato što se ne mogu više oslanjati na svoje političke vođe da pokažu bilo kakve ljudske kvalitete koji se od njih traže, uključujući snagu, integritet i saosjećanje.

Britanski narod, obično kontrolisan i rezervisan, izazvao je anarhiju na ulicama Kensingtona obarajući barikade i potiskujući policiju na svom putu prema Ambasadi Izraela u Londonu.

Još više anarhije bilo je u Škotskoj dok su ljudi izražavali svoje zgražavanje zbog izraelskih ratnih zločina i pokolja.

I sve dok britanski premijer Gordon Brown ne poduzme nešto, neredi će se nastaviti.

Ja sam građanin ove zemlje koji inače poštuje zakone, ali bijes i sram koji sam osjetila naveo me je da se pridružim onima koji su razbili barikade tokom demonstracija.

Upravo Gordon Brown nam je držao predavanje o tome šta znači biti Britanac, pa dopustite mi da kažem nešto o ovom patetičnom čovjeku, egoisti koji ne zaslužuje da vodi našu državu.

Biti Britanac je biti pošten, biiti pravedan i human…. Uvijek biti u stanju reći istinu u lice.

Brown, kao i druge lideri u svijetu, jednostavno je okrenuo glavu dok je izraelska vojska probijala krvavi put da ubija, kao što su i nacisti ubijali i masakrirali i gušili.

U posljednjim danima decembra 2008. godine ljudi će se sjećati Gordon Browna kao čovjeka koji se ponašao kao ušutkana kukavica koja se neugodno naslonila na ogradu u školskom dvorištu dok neko udara i tuče malo, nejako dijete.

A ona neodgovorna budala David Milliband ništa nije bolji. Kad je Brown rekao novinarima da je duboko zabrinut zbog izraelskih napada, britanski sekretar je tražio od Izraela da ispuni svoje ˝humanitarne obaveze˝.

I upravo su te riječi dovele do nepoštivanja zakona na ulicama u Londonu u subotu, a ja ću vam reći zašto.

Bila sam bijesna i postiđena slabošću koju su pokazali Milliband i Brown i nazvala sam svoju dobru prijateljicu Ghadu Razuki.
Obje smo bile u Palestini, obje smo bile u Gazi i obje smo bile zapanjene patetičnom reakcijom naše vlade.

Zato smo odlučile da pokrenemo protest – Zaustavite pokolj u Gazi – i da organizujemo demonstracije.
Počele smo zvati ljude. Mnoge organizacije su već planirale demonstracije za nedjelju i tražili su da sačekamo.
Jedan od njih mi je rekao:˝Vi nemate dozvolu od policije.˝ Gotovo se gušeći od bijesa odgovorila sam: ˝Dozvolu? Dozvolu da demonstriram i upotrijebim svoje demokratsko pravo da protestujem? Ovo je Britanija! A da li je Izrael tražio dozvolu i od koga za bombardovanje Gaze?˝

Ali je Gada nazvala policiju i informisala ih da planiramo demonstracije – iskreno, mislila sam da će nas biti oko 30, ali izgleda da mi nismo bili jedini koje je razbijesnio Brown i ekipa.

Jedan policajac nam je rekao: ˝Mislim da si rekla da će vas biti 30, a ovdje vas ima oko 3000!˝ Jednostavno sam slegla ramenima i rekla da nemam pojma da nekoliko tekstualnih poruka, blogova i FaceBook mogu rezultirati takvim preokretom.

Iskreno, sigurna sam da bi mnogi koji su došli u Kensington u subotu ionako došli sami. Ali ono što se dogodilo je čista ˝moć ljudi˝ a to je ono što se desi kada imate vođe sa malo ili bez ikakvog poštovanja.

Kada ljudi predvode, vođe će ih slijediti i mislim da će u sljedećih nekoliko dana Brownovi savjetnici reći Brownu da ono što Britanci žele jeste pravi čovjek koji će ustati protiv nepravde.

A ako on to ne uradi, bit će još više anarhije i postat će gore. Ovo nije ni prijetnja ni obećanje – samo predviđanje.

Ako Brown želi opstati politički, on će morati da nam se pridruži u subotu 3. januara ispred zgrade Parlamenta. Treba da nam pokaže da je dovoljno hrabar da predvodi ovu zemlju.

Imam nekoliko savjeta za našu policiju: “Ne pokušavajte da spriječite demokratsko pravo svake osobe u Britanij da demonstrira.”

Ja ću biti tamo – sa ili bez policijske dozvole. A ako oni žele da me uhapse i zatvore, neka to i urade.

Je li to postao zločin demonstrirati protiv ratnih zločina? Izrael čini zločine protiv čovječnosti i ja odbijam da šutim.

Napisala: Yvonne Ridley
Izvor: Information Clearinghouse
Za IslamBosna.ba prevela: M.I.