Ratni zločinac Karadžić izručen Tribunalu

Karadžića danas očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu predstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.
Beograd — Haški tribunal potvrdio je da je nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prebačen u pritvor u Sheveningenu.

Portparolka Tribunala Nerma Jelačić potvrdila je da je Karadžić stigao u pritvorsku jedinicu. U 7.45 sleteo je jedan helikopter u dvorište, dok je još jedan nastavio da obleće pritvorsku jedinicu. Prvobitno je jutros javljeno da su dva džipa sa zatamljenim staklima ušla u 7.07 u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu i tada se verovalo da je u jednom od njih bio Radovan Karadžić.

Karadžić je jutros nakon četiri časa odleteo je avionom Vlade iz Beograda, koji je sleteo oko 6.30 u Roterdam.

Ministarstvo pravde donelo je sinoć rešenje kojim se dozvoljava izručenje Karadžića Tribunalu. Odluci je prethodilo rešenje Okružnog suda u Beogradu da su ispunjene pretpostavke za predaju Karadžića Tribunalu, saopštila je Vlada Srbije.

Detalji oko Karadžićevog izručenja, kao i sve što je u vezi sa njegovim izjašnjavanjem o krivici, očekuju se na konferenciji za novinare koju će glavni tužilac Serž Bramerc održati u 12 sati u Tribunalu.

Pojavljivanje pred sudskim većem

Kako javlja reporter B92 iz Haga, još nije precizno utvrđeno vreme kada će se Radovan Karadžić pojaviti pred sudskim većem. Danas je u Haškom tribunalu dežuran sudija Kvon, koji će doneti odluku kada će se Karadžić pojaviti pred sudskim većem.

Portparolka Tužilaštva Olga Kavran izjavila je za B92 da će tom prilikom Radovan Karadžić imati mogućnost da se, ukoliko to želi, izjasni o optužnici.

Karadžića danas očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu predstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.

Zatim će ga obići pretstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa načinom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zločine počinjene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.

Oni će Karadžiću predstaviti statut Tribunala, kao i načine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stručnog branioca.

Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadžić, pošto bude izručen Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim većem kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izručenja.

Hronologija izručenja

Kolona automobila napustila je jutros oko tri časa i 45 minuta zgradu Okružnog suda u Beogradu, u čijoj je pritvorskoj jednici bio Radovan Karadžić.

Reporteri Tanjuga sa lica mesta javili su da su tri džipa sa zatamljenim staklima i uključenim rotacionim svetlima, izašla iz dvorišta zgrade Okružnog suda i uputili se ka naselju Konjarnik, a odatle na autoput.
 
Ubrzo potom, 15-tak minuta kasnije, na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" stigla su četiri džipa, sa zatamljenim staklima, javio je Tanjugov reporter.

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Milan Dilparić saslušao je uhapšenika u noći između ponedeljka i utorka, 22. jula, i doneo rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Tribunalu.

Rok za žalbu na to rešenje, koju po zakonu razmatra vanraspravno krivično veće, istekao je u ponoć u petak, 25. jula, a žalba se do tog roka mogla poslati i poštom.

Karadžićev advokat Svetozar Vujačić, međutim, nije želeo da potvrdi da li je uopšte, kada i odakle uputio žalbu. Sud je čekao dva dana "razumnog roka" da pošta stigne.

Pošto žalbe nije bilo, stekli su se uslovi da Ministarstvo pravde donese rešenje o izručenju.

Ranije tokom noći između utorka i srede, dva džipa viđena da izlaze iz Specijalnog suda, a demantovane su medijske spekulacije da je Karadžić već u Hagu.

Ispred Specijalnog suda u Beogradu, gde Karadžić bio u pritvoru, oko ponoći nalazio se veliki broj novinara, koji su čekali da snime odlazak Karadžića na aerodrom. Jedino što su novinari primetili jeste da su posle 21 sat pripadnici Žandarmerije dobili naredbu da stave šlemove. Međutim, i ta naredba je povučena oko ponoći.

Eventualna žalba Karadžićevog advokata bila je poslednja proceduralna prepreka da se Karadžić nađe u Sheveningenu.

Karadžićev advokat nije ni potvrdio niti demantovao navode da je žalba poslata iz inostranstva kako bi duže putovala, dok domaći zakon ne propisuje koje je najduže vreme koje sud može da čeka da žalba stigne.

Žalba na rešenje o izručenju Karadžića Haškom tribunalu ni do kraja radnog vremena u utorak nije stigla u Okružni sud u Beogradu i u tom pogledu nije doneta nikakva odluka, izjavila je portparolka tog suda Ivana Ramić.

Ona je za B92 rekla da je rok za podnošenje žalbe istekao u petak, 25. jula, u ponoć i, pošto su usledili neradni dani, Sud je obavezan da u skladu sa zakonom sačeka neko vreme.

"Sud mora da sačeka i u razumnom roku, ukoliko žalba eventualno stigne, donese odluku", kazala je Ramićeva. Ona je rekla da je razuman rok stvar procene suda u svakom konkretnom slučaju i da zakon to ne propisuje.

Inače, Haški tribunal i Tužilaštvo demantovali su juče navode nekih stranih medija da su apelovali na vlasti u Beogradu da nekadašnjeg predsednik Republike Srpske Radovana Karadžića što pre izruče Tribunalu.

"Tribunal nije izdavao nikakve apele niti se mešao u odluke Beograda", izjavila je portparolka Tribunala Nerma Jelačić, a potvrdila je i portparolka Tužilaštva Olga Kavran.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je juče da bi do kraja sedmice Radovan Karadžić trebalo da bude izručen Tribunalu i da očekuje da će proces protiv njega biti okončan do 2010. godine.

Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja u Republici Srpskoj na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života.

Od tada se krio. Uhapšen je u Beogradu sa lažnim identitetom Dragana Davida Dabića i bavio se alternativnom medicinom.

Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

U optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.

Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali počinili su zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili.

Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka – odraslih i dečaka u Srebrenici 1995. U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.

U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe.

U optužnici, takođe, stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i decu.

Izvor: B92