Gruzija i Rusija dogovorile primirje!

Francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju je, posle celodnevne intenzivne diplomatske aktivnosti u Rusiji i Gruziji, pošlo za rukom da ubedi dve zemlje da u načelu pristanu na mirovni plan za okončanje njihovog međusobnog oružanog sukoba. 
    
Predsednik Sarkozi je kasno sinoć, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem rekao da ima tekst sporazuma koji su prihvatili i Moskva i Tbilisi.

Planom se naglašava neophodnost povlačenja svih snaga uključenih u sukob na položaje koje su držale pre nego što su prošle nedelje izbili sukobi.

Rusija će u Južnoj Osetiji morati da zadrži samo prvobitni broj pripadnika svojih mirovnih snaga.

Francuski predsednik je rekao da, i pored toga što je postignut sporazum o prekidu neprijateljstava, ne gaji iluzuje o teškoćama koje tek predstoje.

Predsednik Sakašvili je ukazao na, po njegovim rečima, hitnu potrebu da se na terenu rasporede međunarodni posmatrači koji bi nadgledali situaciju i, kako se izrazio, ublažili katastrofu do koje je došlo.

Predsednik Sarkozi je u utorak u Moskvi mirovni plan usaglasio sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim.

Planom je, pored ostalog, predviđeno i održavanje međunarodnih razgovora o statusu dve gruzijske separatističke oblasti, Južne Osetije i Abhazije.

Predsednik Medvedev već je naredio prestanak ruskih vojnih operacija u Gruziji rekavši da su ostvareni postavljeni ciljevi.

On je rekao da je cilj operacije – obnova bezbednosti civila i ruskih mirovnih snaga u Južnoj Osetiji – sada ostvaren.

Istovremeno, Medvedev je naglasio da će u slučaju da ruske snage ili civili ponovo budu napadnuti, njegove snage odgovoriti.

Dodao je i da Gruzija mora da pristane na dva uslova: povratak svih gruzijskih vojnika na ranije položaje i delimičnu demilitarizacija tih jedinica.

Drugi uslov je, rekao je on, da bude potpisan pravno obavezujući dokument o ne-primeni sile između Moskve i Tbilisija.

Dogovor sa Sarkozijem

Medvedev je sve to rekao pre početka razgovora sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, koji je u Moskvu stigao sa mirovnim predlogom Evropske unije.

Po završetku razgovora u utorak po podne, dvojica predsednika su rekli da su se složili o potrebi da dođe do međunarodnih pregovora o budućem statusu Južne Osetije i Abhazije.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu, Sarkozi je rekao da je postignuta i saglasnost o povratku obe strane na položaje od pre izbijanja sukoba.

Kontroverzni izveštaji o novim sukobima

Otkako je Moskva saopštila da je ruskim snagama u Gruziji naređeno da obustave dalje vojne operacije, i ruska i gruzijska strana nastavile su da se međusobno optužuju za nastavak napada.

Tbilisi tvrdi da su ruski borbeni avioni bombardovali dva sela u dubini gruzijske teritorije na domak granice sa Južnom Osetijom; rusko Ministarstvo odbrane je odbacilo ove optužbe nazvavši ih provokacijom.

Ruska strana je navela da je gruzijska artiljerija nastavila da vatrom zasipa ruske položaje u Južnoj Osetiji.

Gruzija je u međuvremenu potvrdila da su njeni vojnici napustili položaje u gornjem delu klanca Kodori, poslednjeg gruzijskog uporišta u zapadnoj secesionističkoj oblasti Abhaziji.

Separatističke snage u Abhaziji su nešto ranije saopštile da su uspešno okončale operacije tokom kojih su odbacile gruzije snage iz te oblasti.

Rajs podržala teritorijalni suverenitet i integritet Gruzije

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs pozdravila je najnovije poteze čiji je cilj prestanak neprijateljstava u Gruziji.

Ona je u saopštenju naglasila da je u ovom momentu najvažnije da ruska strana, kao što je i najavila, obustavi dalje vojne operacije i da se u regionu uspostavi mir.

Američki državni sekretar je istovremeno izrazila podršku Vašingtona, kako je rekla, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije.

NATO je, ranije u utorak, na sastanku održanom u Briselu, osudio, kako je rečeno, preteranu upotrebu sile od strane ruskih snaga u Gruziji.

Ambasadori NATO su još jednom ponovili obećanje vojnog saveza da će Gruzija na kraju postati član alijanse.

Moskva je zatražila održavanje vanrednog sastanka Saveta NATO-Rusija kako bi objasnila razloge za akciju koju je preduzela na Kavkazu.

Nacrt nove rezolucije UN

Diplomate u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je pažljivo pratio najnoviji razvoj događaja u sukobu u Gruziji, podneli su nacrt rezolucije kojom se izražava duboka zabrinutost zbog nasilja koje je izbilo na Kavkazu.

U izveštajima iz Njujorka se navodi da je tekst nacrta izmenjen na zahtev Francuske nakon što su Sjedinjene Države prvobitno nastojale da za izbijanje sukoba okrive Rusiju.

Dopisnik BBC-ija u svetskoj organizaciji kaže da je nacrt rezolucije po tonu sličan planu za prekid vatre u Gruziji čiji je inicijator Francuska.

Još uvek nije poznato kada bi moglo da usledi glasanje o predloženom tekstu rezolucije.

Sakašvili: istupamo iz ZND

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, čije su trupe, sudeći po izveštajima, u gotovo potpunom rasulu, u međuvremenu je na mitingu u centru Tbilisija, kome je prisustvalo oko sto hiljada ljudi, rekao da će njegova zemlja istupiti iz Zajednice nezavisnih država koja okuplja bivše sovjetske republike.

On je pozvao Ukrajinu i druge članice te organizacije, koju predvodi Rusija, da postupe na isti način.

U veoma emotivnom nastupu, Sakašvili je rekao da "ruski okupator nastavlja da nemilosrdno uništava gruzijske državljane":

"Pored toga što više ne priznajemo rusku mirovnu misiju u Abhaziji, o čemu sam obavestio američkog predsednika i druge svetske lidere, odlučili smo da proglasimo rusku armiju u Abhaziji za okupacionu armiju. Od sada smatramo da su Abhazija i Južna Osetija okupirane teritorije", rekao je on.

Inače, tokom konferencije za štampu sa gostom iz Pariza, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je opisao predsednika Gruzije kao "ludaka".

Animozitet Moskve prema Sakašviliju potvrdio je i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je rekao da bi bilo najbolje da se on povuće sa položaja – iako Rusija, kako je naglasio, "nema planove da ga sruši s vlasti".

Lavrov je rekao i da da će svaki sporazum o prekidu vatre morati da uključi povlačenje svih gruzijskih snaga iz Južne Osetije, kao i pravno važeći sporazum o tome da Gruzija ni pod kojim okolnostima neće primenjivati silu protiv Južne Osetije.

On je rekao da će sledeći koraci u pravcu smanjivanja napetosti i obnove mira biti utvrđeni u narednoj fazi, i da ne će ruski pristup pregovaračkom procesu pretrpeti "suštinske promene" jer, kako je naglasio, Moskva "nema nikakvo poverenje u aktuelno gruzijsko rukovodstvo".

Rusi bili nadomak Tbilisija

Prema nekim izveštajima iz gruzijske prestonice Tbilisija, ruske snage su noćas stigle na svega 60 kilometara od grada, ali su se onda povukle na sever – prema teritoriji Južne Osetije – koju su, kako kažu u Moskvi, i želele da zaštite.

Posle pet dana borbi, ruski napadi su, kako se čini, bukvalno samleli gruzijske kopnene snage. I gruzijska avijacija i mornarica su praktično uništene.

Luke su srušene, putevi su blokirani, i zemlja je trenutno, kako izgleda, praktično rasparčana na tri dela. Suočena sa žestinom ruskog odgovora, gruzijska vojska se prilično haotično povlačila iz delova zemlje u koje je mogla da udje ruska armija.

Izveštaji sa terena su govorili da se Gruzini grupišu na prilazima glavnom gradu Tbilisiju, u strahu da bi ruske kopnene trupe mogle da napadnu i u prestonicu.

BBC-jev novinar Gabrijel Gejthaus je posmatrao kako gruzisjka vojska u haosu napušta grad Gori, severno od Tbilisija, u blizini administratiove granice prema Južnoj Osetiji.

"Gruzijska vojska je u bekstvu, i to vrlo haotičnom. U ponedeljak po podne i uveče gledali smo kako se gruzijski tenkovi povlače iz pravca Južne Osetije. To povlačenje se postepeno pretvorilo u haos, tako da smo na kraju videli vojnike kako se povlače svim mogućim prevoznim sredstvima – putničkim automobilima, kolicima. Primetili smo kako oklopni transporteri vuku topove duž zakrčenog autoputa. Sav saobraćaj se kretao u jednom pravcu – ka jugu, što dalje od granice sa Južnom Osetijom. Danas se saobraćaj odvija u oba pravca, i dosta putničkih automobila i ambulantnih kola ponovo odlazi na sever. Ipak, nemam utisak da gruzijske snage pokušavaju da se pregrupišu, čini mi se kao da vojnici više nisu ni pod čijom komandom. Na putu između Tbilisija i Gorija video sam mnoga gruzijska vojna vozila odbačena pored puta", rekao je Gejthaus.

EU insistirala na primirju

Evropska unija, kao i manje-više sve zapadne prestonice, zahtevale su od početka sukoba u Gruziji trenutni prekid vatre i povlačenje sukobljenih strana na položaje na kojima su bile pre najnovijih okršaja, kao i otvaranje dijaloga.

Rusija je takav predlog, međutim, već odbila u Savetu bezbednosti UN kao "neadekvatan", pošto se u njemu ne pominje – po rečima ruskog ambasadora u Svetskoj organizaciji – "agresija Gruzije".

Na samom terenu, odmah posle objave ruskog predsednika o kraju vojnih operacija, jedan dopisnik BBC-a je javio da je video tri helikoptera kako ispaljuju rakete u okolini gruzijskog grada Gorija, pri čemu kaže da nije jasno da li su letelice bile ruske ili gruzijske.

Pre toga se, navodi on, u gradu čula sporadična artiljerijska vatra.

"Nema ruskih vojnika"

Jedan predstavnik OEBS-a je rekao BBC-ju da na terenu nije video nijednog ruskog vojnika – sve dok nije stigao u jedno mesto pretežno naseljeno Gruzinima u Južnoj Osetiji.

To mesto je udaljeno desetak kilometara od prestonice Chinvalija.

On je tamo, kako kaže, čuo artiljerijsku vatru i vatru iz automatskog oružja.
Gruzija je istovremeno tvrdila da se njene snage povlače prema Tbilisiju.

Izvor: BBCSerbian