U više presretnutih razgovora koji su se čuli pred Haškim sudom, Milošević je upozoravao Karadžića da „vodi računa odakle i šta govori”; „Čupavi” je šifrovano ime za lidera bosanskih Srba koje su koristili najbliži Miloševićevi saradnici
. Recimo, u telefonskom razgovoru od 11. decembra 1995, Zoran Lilić kaže generalu Momčilu Perišiću: „Ovaj Čupavi je zvao kasno sinoć ovde oko 12 sati. Da ne pokvari sada nešto. On ponovo gura Ruse tamo, da znaš…”
Da je sudbina htela drukčije, recimo, da u Sheveningenu Karadžića sačeka Milošević, moglo se desiti sledeće; da su se ikad sreli u hodnicima ili dnevnom boravku Pritvorske jedinice UN, ili u šetnji njenim dvorištem, Slobodan Milošević imao bi tada dobre razloge da Radovanu Karadžiću uputi sledeći prekor: „Pa jesam li te, Čupavi, upozoravao da paziš šta govoriš na otvorenim telefonskim linijama ili sa skupštinske govornice, svejedno da li na javnim ili zatvorenim sednicama?”
Naime, kako je agencija Sense pisala još 2004, u više presretnutih razgovora koji su se čuli pred sudom, Milošević upozorava Karadžića da „vodi računa odakle i šta govori”; dok je Čupavi šifrovano ime za lidera bosanskih Srba koje su koristili najbliži Miloševićevi saradnici. Na primer, u telefonskom razgovoru od 11. decembra 1995, Zoran Lilić kaže generalu Momčilu Perišiću: „Ovaj Čupavi je zvao kasno sinoć ovde oko 12 sati. Da ne pokvari sada nešto. On ponovo gura Ruse tamo, da znaš…”
U dokazivanju odgovornosti za genocid, najteže je dokazati specifičnu nameru: da se neka etnička ili verska grupa, u celini ili delom, uništi kao takva. Takva namera se, obično, ne saopštava otvoreno i javno i ne stavlja na papir. Ako je imao takvu nameru, Milošević je strogo vodio računa da je javno ne obznani.
Ne, međutim, i vođstvo bosanskih Srba, a pre svega Karadžić. U delu odluke Pretresnog veća pod naslovom „Dokazi o genocidnoj nameri vođstva bosanskih Srba”, citira se desetak Karadžićevih izjava – iz zapisnika sa javnih ili zatvorenih sednica Skupštine bosanskih Srba i iz presretnutih telefonskih razgovora – u kojima se nedvosmisleno izražava namera da se bosanski Muslimani istrebe, unište i nestanu kao nacionalna i verska grupa.
Na primer, u presretnutim telefonskim razgovorima sa Gojkom Đogom, Momčilom Mandićem i Miodragom Davidovićem iz oktobra 1991, Karadžić govori o tome kako će u slučaju rata Muslimani „nestati sa lica zemlje”; kako će „za samo par dana Sarajevo nestati i biće petsto hiljada mrtvih”, a „za mesec dana će Muslimani biti uništeni u BiH”, dok će njihovi lideri „biti ubijeni za tri ili četiri sata i niko od njih neće preživeti.” Citira se, pored ostalih, i Karadžićev govor sa 17. zatvorenog zasedanja Skupštine bosanskih Srba u julu 1992. u kojem se kaže kako je konflikt u BiH „podjaren da bi nestali Muslimani.”
Karadžić, istina, nije bio jedini u vođstvu bosanskih Srba koji je neoprezno govorio o svojim namerama. U odluci Pretresnog veća se citiraju slične izjave drugih lidera: Biljane Plavšić, Alekse Buhe, Momčila Krajišnika, pa čak i tadašnjeg ministra zdravlja i predsednika Narodne skupštine RS, Dragana Kalinića, koji je prema zapisniku sa 16. sednice Skupštine, u maju 1992, rekao: „… znajući ko su naši neprijatelji, koliko su perfidni i koliko im se ne može verovati sve dok fizički, vojno, ne budu uništeni i slomljeni, što naravno podrazumeva eliminisanje i likvidaciju njihovih ključnih ljudi.”
Mada Milošević nikada ništa slično nije rekao, Pretresno veće je
zaključilo da je on delio genocidnu nameru vođstva bosanskih Srba.
Zaključili su to, kako se navodi u odluci, na osnovu njegove pozicije
„lidera svih Srba”; zalaganja za „koncept Velike Srbije”; logističke i
finansijske podrške koju je Srbija pružala ratnim naporima bosanskih
Srba; zatim, na osnovu prirode njegovih odnosa sa političkim i vojnim
vođstvom Srba u Bosni; autoriteta i uticaja koji je imao na njih;
njegove obaveštenosti o svemu što se događalo; kao i na osnovu razmera,
obrasca i intenziteta napada na bosanske Muslimane, značajnog broja
ubijenih, brutalnog postupanja u zatočeničkim centrima i likvidacije
ličnosti koje su od suštinskog značaja za opstanak Muslimana kao grupe.
Iz svega toga, Veće je izvuklo zaključak da je Milošević ne samo
znao za genocidni plan lidera bosanskih Srba, već je i delio nameru
kojom su se Karadžić i ostali tako neoprezno javno razmetali.
(Predmet: razgovor vođen 15. 02. 1992; interni broj: CD-5-30-11/01/006; Kontrola telefona/ kodna oznaka: „LATAS”)
Karadžić Radovan: ‘Alo.
Ćosić Dobrica : O, Radovane!
Karadžić Radovan : Dobar veče.
Ćosić Dobrica : Dobro veče, večeras sam te gledao na izjavi, ovu tvoju, ovde preneo Beograd.
Karadžić Radovan : Aha, šta, ovo na Dnevniku, jel’?
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : Aha.
Ćosić Dobrica : Da, i to se završilo kako se moralo završiti.
Karadžić Radovan : Da, samo što sada ja sada imam jak osjećaj da Alija hoće podjelu. Alija neće da to gura jer vidi da mi to guramo i Hrvati isto to hoće.
Ćosić Dobrica : A, dobro, Hrvati, ja nisam razumeo, oni taj njihov referendum je… čemu onda?
Karadžić Radovan : Oni će sa svojim pitanjem, to je dobro, ja sam im rekao.
Ćosić Dobrica : Ma, bogati, za Hrvate?
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Samo za Hrvate?
Karadžić Radovan : Pa, to upravo ispada kako treba. Tri nacionalna referenduma i onda imamo, znači, tri političke volje.
Ćosić Dobrica : (Smije se)
Karadžić Radovan : Ne može bolje.
Ćosić Dobrica : Ma da, pa to je, ja sam se uplašio da oni imaju dupli, pravo da ti kažem, razumeš?
Karadžić Radovan : Da.
Ćosić Dobrica : Nisam to razumeo, nisam to pažljivo pratio.
Karadžić Radovan : …Prema onome što meni kažu odnosno prema onom kako se ponašaju, oni neće ni unitarnu Bosnu ni bilo kakvu Jugoslaviju. Ja sam onda rekao, neki dan sam rekao i novinarima, sve nabrojao šta ko hoće i ja sam rekao, sve to moramo poštovati.
Ćosić Dobrica : Sjajno si ti to formulisao.
Karadžić Radovan : Jeste li gledali taj dio?
Ćosić Dobrica : Sjajno.
Karadžić Radovan : Da ovi neće – to moramo poštovati…
Ćosić Dobrica : To je bilo kolosalno formulisano, najjednostavnije i najubedljivije. To je kolosalna formulacija. To je prosto mali jedan ovako uzorak, uzorak kako treba odgovarati jasno i bistro … i mudro i tvrdo.
Karadžić Radovan : Da svačiju volju moramo poštovati, a ukinuti bilo kome mogućnost da dominira.
Ćosić Dobrica : Potpuno demokratski i pošteno. Nema, to je izvanredan odgovor. To je onako, divio sam ti se.
Karadžić Radovan : A to su dali gore isto to, je li?
Ćosić Dobrica : Kako da ne. ……..To je kolosalano, demokratski i ne može biti bolje…
Karadžić Radovan : Tu smo nastupili tako i sa Evropljanima. Ja mislim da su oni otišli tamo i bili su vrlo korektni. Mislim da su otišli sa jednim uverenjem da se Bosna, ovakva kakva je, ne samo da mislim, nego i osećam i to su na neki način i rekli, da se Bosna ovakva kakva je ne može priznati nipošto.
Ćosić Dobrica : Odakle su ti, koje su bile krupnije ličnosti.
Karadžić Radovan : Pa ovaj je zamjenik De Pinjeirov. Da, da, njegov zamjenik.
Ćosić Dobrica : Aha, pa dobro, onda je to ipak nešto.
Karadžić Radovan : To je prilično visoko.
Ćosić Dobrica : Da, da
Karadžić Radovan : Oni su tražili da idemo negdje u Evropu slijedeći put, pa onda ponovo ovdje. Ja lično bih najviše volio ovdje, mada Alija manipuliše, tu smo ga isto i uhvatili. Nisu dali da uđe pet nezavisnih poslanika. E, a znači biraju opoziciju to sam ja odmah na licu mjesta rekao, evo, gospodo, vidite jednu od manipulacija. Oni biraju koja opozicija će tu, onda je Kecmanović dobro nastupio, onaj iz SPO je nešto gnjavio ali je u osnovi i on rekao ili protiv referenduma ili kantonizacija. Kecmanović je isto tako protiv referenduma ili kantonizacija.
Ćosić Dobrica : I on?
Karadžić Radovan : Ja, ja, koncenzus, kantonizacija, da, da, onda Kalinić isto tako, onda je socijalista bio protiv referenduma, odnosno da se odloži referendum. Jedino su komunisti bili izričito za referendum.
Ćosić Dobrica : A, ovi Durakovićevi?
Karadžić Radovan : Duraković je potpuni prethodnik ovoga i to je potpuna koalicija.
Ćosić Dobrica : Dobro je… Je li, meni se čini, tako prateći to, naravno, to je jedino danas što ih interesuje u političkom životu njihove zemlje, meni se čini da su Hrvati, da se Zagreb odlučio za vrapca na Neretvi, a da se odrekne goluba na Drini.
Karadžić Radovan : Da, da, jasno, mada smo večeras uklonili neku minu, koju su bili postavili vjerovatno HOS-ovci duboko u našem prostoru tamo kod Tasovčića. Oni vrlo lukavo igraju, znate, i tu je, i tu mora da se, ako se bude nešto definitivno sa njima radilo, tu moraju, oni moraju da obezbijede garancije za to, jer oni su, recimo, i osamnaeste godine, imamo utisak po dogovoru, ostavili neke rezerve prema Jugoslaviji, klerikalni krugovi. Oni uvijek ostave.
Ćosić Dobrica : U Bosni?
Karadžić Radovan : Ne, u Hrvatskoj.
Ćosić Dobrica : A, pa kako da ne.
Karadžić Radovan : I oni uvijek ostave, isture jednu varijantu, jednu grupu koja to prihvata.
Ćosić Dobrica : To je bio Stepinac.
Karadžić Radovan : A, da, da, a drugu grupu…
Ćosić Dobrica : Zato što je bio na Solunu, razumeš.
Karadžić Radovan : Da, da, tako da i sada oni će reći eto mi bismo ali HOS-ovci, međutim nema govora, mi dobro stojimo na svom prostoru ovdje i mi sad imamo dobar ministarski savjet, sve smo pripremili, mi možemo potpuno da funkcionišemo kao država apsolutno bez ikakvih..
Ćosić Dobrica : Je li… ti sada želiš u Banja Luku?
Karadžić Radovan : Nema govora, Sarajevo je glavni grad.
Ćosić Dobrica : Čekaj, ali šta je sa Banja Lukom, ona tamo ima…
Karadžić Radovan : Oni imaju regiju tamo, imam otuda nekih budala koji svaki čas hoće da ocjepljuju, da učine problematičnim Krajinu, a ja to ne dam, jer nije problematična, to je čista stvar.
Ćosić Dobrica : Da, da. Slušaj, jel’ se dodiruju negdje ove četiri regije?
Karadžić Radovan : Sve je u jednom komadu.
Ćosić Dobrica : Au… povezuju se?
Karadžić Radovan : Povezuju se potpuno sve.
Ćosić Dobrica : A, dobro, Muslimani i ne pokušavaju da generalizuju svoj prostor.
Karadžić Radovan : Ma i ne pokušavaju, a oni imaju dobro integrisan prostor u centralnoj Bosni koji je stvarno najbogatiji i najrazvijeniji, to je Visoko, Zenica, onda gore Tuzla, onda ona Gračanica, Lukavac i tako dalje…
Ćosić Dobrica : Da, bogati, oni imaju jaku industriju.
Karadžić Radovan : Da, da, oni tu dobro stoje. Hrvati isto imaju integrisano dole od zapadne Hercegovine do centralne Bosne, a u Posavini smo ih mi iskidali, međutim, tu se možemo dogovoriti oko pasaža nekih ili nešto ovako.
Ćosić Dobrica : Vi ste lepo poljoprivrednici, ratari i stočari.
Karadžić Radovan : Zemlje imamo koliko hoćete, ali oni imaju fabrike, samo neke fabrike su im kamen o vratu.
Ćosić Dobrica : Neke bolje da nemaju.
Karadžić Radovan : Neke bolje da nemaju, ja sam onda ovim Evropljanima rekao, eto rek’o vidite, nas ima trideset dva posto, držimo šezdeset četiri posto zemlje, a imamo dvadeset pet posto nacionalnog bogatstva. Vidite da smo se sporije razvijali to je jedan od pokazatelja koji je…
Ćosić Dobrica : Da, da.
Karadžić Radovan : Ovaj, inače i sad se onda ja šalim, kažem to su nam ostavili da mi razvijamo zdrave tehnologije, čiste tehnologije da ne bi smo…
Ćosić Dobrica : Da, da…… biti ekološka država.
Karadžić Radovan : Jeste, možemo se proglasiti ekološkom državom i inače su nam napravili ovi kartografi najpošteniju varijantu karte u kojoj imamo šezdeset jedan koma tri posto prostora.
Ćosić Dobrica : A sad šezdeset jedan koma tri?
Karadžić Radovan : A, inače, po istorijskom pravu, imali bi blizu sedamdeset posto, ono prije genocida.
Ćosić Dobrica : Da, da.
Karadžić Radovan : Međutim moraćemo biti korektniji, pogađati se, popuštati i Muslimanima i Hrvatima da oni integrišu svoje prostore, tako da tri republike u Bosni mogu da žive sasvim mirno, nema nikakvih problema.
Ćosić Dobrica : E, sad, ako to ovi iz Evropske zajednice sad požure da ih priznaju?
Karadžić Radovan : Ništa mi to njima priznat’ nećemo. To njima ne znači ništa, ko što ih je Bugarska priznala pa nikom ništa. Nikom ništa, jednostavno to..
Ćosić Dobrica : I Turska i Bugarska, jel’ ?
Karadžić Radovan : Turska i Bugarska, nema to ništa…
Ćosić Dobrica : A Nemačka?
Karadžić Radovan : Nije Njemačka.
Ćosić Dobrica : A još nije?
Karadžić Radovan : Nije, nije. Turska i Bugarska, ja volim što je Turska priznala, jer sad to samo Srbima kažeš da je Alija rekao da je Turska brat.
Ćosić Dobrica : (smije se) Da, da, da.
Karadžić Radovan : I onda on se prešao još na jednom mjestu i u svom papiru rekao brigu o iseljeništvu, a onda smo mi ukazali Evropljanima da je to pokušaj da se Turci usele, da usele Turke u Bosnu, jer oni imaju projekat useljavanja Turaka.
Ćosić Dobrica : Da, da, to se govori.
Karadžić Radovan : Da, da, oni mogu u svoj kanton.
Ćosić Dobrica : Mogu, zašto da ne, oni mogu, imaju para, dobiće…
Karadžić Radovan : E, oni ako izađu iz savezne države, jer je savezna država odnosno Jugoslavija, monarhija je to iseljavanje platila i to je međunarodni ugovor između Jugoslavije i Turske.
Ćosić Dobrica : Jeste, to je plaćeno.
Karadžić Radovan : Da i sad je to sve plaćeno i ti su računi sve sređeni i sad bi oni htjeli da se liše savezne države i da kao da nemaju obaveza prema tom ugovoru, međutim i kad bi se osamostalila Bosna mora da ima obavezu da preuzme sve ugovore.
Ćosić Dobrica : Da, da, da.
Karadžić Radovan : I ne može da ih poništi.
Ćosić Dobrica : Tačno, tačno.
Karadžić Radovan : Međutim, to je jedan voluntarizam budalasti i ja sam konačno shvatio da oni isto tako žele, naravno svi ne, isto tako žele da im mi obavimo posao tako da sad i Hrvati i Muslimani, neki od njih. Naravno, čekaju da mi završimo posao i za njih i za nas.
Ćosić Dobrica : Da, da, pa jasno, to im je lakše.
Karadžić Radovan : Da.
Ćosić Dobrica: Reci mi, ko je sad vođa Hrvata?
Karadžić Radovan : Sad je najprominentniji ovaj Boban odozdo iz Hercegovine, ali imaju jednog čovjeka neću da vam kažem na telefon kad se vidimo.
Ćosić Dobrica : Da. Reci, molim te, šta je on po zanimanju?
Karadžić Radovan : On je ekonomista, ja mislim ili pravnik. Ekonomista, bio je direktor nekih preduzeća i tako.
Ćosić Dobrica : Da, da, da. Hoćeš li skoro ovamo?
Karadžić Radovan : Ja se nadam, mor’o bi iza nedelje doći da malo nekako…
Ćosić Dobrica : Vidiš li ti ovde je veliki lom, ovaj ludi Vuk (Drašković) danas Mađarskoj dade autonomiju… To deli kao da mu je to ženin, ženin..
Karadžić Radovan : Kome daje autonomiju, Mađarima?
Ćosić Dobrica : Mađarima.
Karadžić Radovan : U Vojvodini?
Ćosić Dobrica : Tako priča, rekao, tamo izjavio u Mađarskoj, pa rekao…
Karadžić Radovan : Da, da, ne, on definitivno treba da bude…, ja da sam umjesto Slobodana Miloševića ja bi i ovoga sahranio, ja bi išao na referendum.
Ćosić Dobrica : Ne, ne, njima treba dati, dati im bitku tu.
Karadžić Radovan : Ja bih išao na referendum, Mićunoviću rekao bih, a pojavio bi se između zakazivanja i održavanja referenduma tri puta na televiziji i izašao bih na referendum za politiku ili protiv politike Miloševića.
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : I onda bih ga sahranio. To je jedna budala i taj Mićunović neviđena. Neki dan sam ja sa njima razgovarao i sa Đogom i govorio mu da ne povlače riskantne poteze prije svega koji bi slabili Srbiju, a drugo to su riskantni, ovaj je riskantan potez za njega i za njegovu stranku. On ne krije da bi se kandidovao ako bi ga natjerao Glavni odbor.
Ćosić Dobrica : On?
Karadžić Radovan : Pa, da. Da bi se kandidovao za predsjednika, on dakle hoće fotelju, baš ga briga kako će, kako bi to bilo.
Ćosić Dobrica : Bez šanse je on ikakve.
Karadžić Radovan : On nema nikakve šanse.
Ćosić Dobrica : Nema on tri’est hiljada glasova, ma kakvih tri’est hiljada.
Karadžić Radovan : Ma ne, ja da sam mjesto Miloševića, ja ako bi oni pravili pritisak ja bih pre devetog marta rekao otkažite, evo vam mjesec dana referendum za ili protiv moje politike.
Ćosić Dobrica : Da, da.
Karadžić Radovan : I ja bi to uradio, pa nek idu u pičku materinu ili bi ja iš’o…
Ćosić Dobrica : Tačno.
Karadžić Radovan : Ili bi ja iš’o, ili bi njih sahranio za slijedeće čet’ri godine da ćute ko mule.
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : Jer tu nema šta, to su budale. On priča koješta, pa mi, mi smo uglavnom ostvarili protiv toliko neprijatelja.
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : Užasnih neprijatelja.
Ćosić Dobrica : Tačno, tačno.
Karadžić Radovan : Mnogi strateški ciljevi su se ostvarili i dalje se ostvaruju.
Ćosić Dobrica : To sad pogotovo kad dođe ovaj, kad dođu ove trupe od Ujedinjenih nacija.
Karadžić Radovan : Ja.
Ćosić Dobrica : Odmah reci, ajde referendum pa da vidimo više.
Karadžić Radovan : Jasno, da vidimo, da vidimo šta ti to pričaš!?
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : Eto ti …
Ćosić Dobrica : U ime koga ti to?
Karadžić Radovan : Jeste. Eto ti, sve nacionale manjine će glasati protiv mene i sve, al’ da vidimo sad kako će odsad biti.
Ćosić Dobrica : Da, da, jer, jer, jer i Šiptari prete desetog.
Karadžić Radovan : Da će nešto da počnu, jel?
Ćosić Dobrica : Da
Karadžić Radovan : Aha.
Ćosić Dobrica : I oni prete.
Karadžić Radovan : …Ja bih njega i njega i Vuka eliminisao na taj način.
Ćosić Dobrica : Da. Treba ih pustiti da vidimo, da vidimo šta će to, šta to znači.
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Koliko ih ima. Apsolutno si u pravu, to mi nije palo na pamet, ali to doista. To je ….
Karadžić Radovan : Ma ja bih, ma ja bi dosta, ma rek’o bi, ama Srbi, šta je?! Ma ja i ovim svojima sam sinoć rek’o. Neka budala opet iz Krajine tamo koju Milan Babić pali, ja sam, ovako ćemo se dogovoriti ti si poslanik, učestvuješ u kreiranju politike, član si Glavnog odbora, a stalno radiš naopako, sad ćemo to da rasčistimo ili da biramo drugog ili da slušaš naše odluke i da radiš lojalno kako treba, a kad hoćete svaki Glavni odbor će početi glasanjem o povjerenju predsjedniku stranke.
Ćosić Dobrica : Da, da.
Karadžić Radovan : Svaki Glavni odbor, molim, između dva Glavna odbora, ocjenite kako sam radio. Tajno glasanje o povjerenju predsjedniku.
Ćosić Dobrica : Tačno.
Karadžić Radovan : Nemam ja interesa ni jedan minut da budem duže, nego što vi imate interesa.
Ćosić Dobrica : Da, da, da.
Karadžić Radovan : Uuu, ugrožavanje temelja države. Ma, gonite se u pičku materinu! Evo vam referendum.
Ćosić Dobrica : To je nastup. Treba jedared to postaviti ili dati da im narod odredi mesto i da ih onda, jer slušaj oni imaju takav publicitet, oni tako razgaraju, razgaraju to nekako, ljudi su nespokojni, nesrećni, nemaju normalan život, nemaju porodični život, džaba ti socijalni život.
Karadžić Radovan : Ma jasno, ma treba on, treba to da uradi, a onda mora da se pojavi dva-tri puta na televiziji da objasni i tok događaja.
Ćosić Dobrica : Sprema se za skupštinu, čujem.
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Ne mogu da ti govorim ovako, imam jedan predlog interesantan, moram da mu prijavim to u ponedeljak.
Karadžić Radovan : A treba malo da ga stisnu ovi prijatelji, da malo i on mora da sluša, ne može.
Ćosić Dobrica : He, he.
Karadžić Radovan : A ne može više boga ti, sve, sve laži da imamo neki uticaj na njega, a ništa.
Ćosić Dobrica : Da. Svi misle da imamo, a nemamo, nemamo.
Karadžić Radovan : Nemamo.
(…)
Ćosić Dobrica : Da li si ti sinoć zvao u jedan?
Karadžić Radovan : Aaa, može biti.
Ćosić Dobrica : Ja, ja pojurio na telefon, zatvori se.
Karadžić Radovan : Jest, jest može biti.
Ćosić Dobrica : Ja bio u šetnji, bio Mihajlo Marković i Milorad (Vučelić) pa smo bili, aaa, bili u šetnji.
Karadžić Radovan : Aha. A dobro šta Mihajlo kaže, je li ta njihova stranka bi isto trebala neko, neko odobrenje da se…
Ćosić Dobrica : Sad tobože, tobože i oni se nešto spremaju za neki drugi put. Sad ti Milorad ide s Jovićem na intervju za dva-tri dana u sredu valjda u Novi Sad.
Karadžić Radovan : Za televiziju Novi Sad?
Ćosić Dobrica : Da, da ga, da ga propita malo.
Karadžić Radovan : Aha.
Ćosić Dobrica : A, predsednik se mislim sprema, ne mislim nego znam, sprema se za Parlament.
Karadžić Radovan : Da, da, mora da poštuje Parlament, mora da ide često i ako nije on vezan ustavno za Parlament, ali mora često da ide.
Ćosić Dobrica : Normalno, normalno.
(…)
Ćosić Dobrica : A viđaš li Milorada, aaa, Ekmečića?
Karadžić Radovan : A, viđam na našim savjetima. Naime, on je baš privržen i rado dolazi. Ima jedan divan literarni tekst u Ekspres politici.
Ćosić Dobrica : Kada izlazi?
Karadžić Radovan : Od prije, aaaa, od juče .
Ćosić Dobrica : Od juče!!
Karadžić Radovan : Ja, od juče Ekspres politika.
Ćosić Dobrica : U, baš ću sad da ga vidim .
Karadžić Radovan : A to je nevelik tekst, ali literaran, da je taj Nin pametan, on ga je treb’o objaviti. To je za Nin takav tekst, nije za dnevnu, odnosno, večernju novinu.
Ćosić Dobrica : A tema koja mu je?
Karadžić Radovan : Pa nek vam nađu, nešto o mirisima, dok je bio u Hercegovini o mirisima bosanskih šuma i onoga.
Ćosić Dobrica : Je li?
Karadžić Radovan : Da, da. A onda o dolasku u Sarajevo, u Bosnu kada toga nestaje. A onda sad, kako i mnoge druge stvari nestaju i tako. Ma, čista literatura. Eto.
Ćosić Dobrica : Ha, ha.
Karadžić Radovan : Ha, ha, čista literatura.
Ćosić Dobrica : Divno. Je li, jesi li čuo ove svoje zemljake iz Podgorice?
Karadžić Radovan : Nisam još, ali kažu da je to dobro urađeno.
Ćosić Dobrica : Pa, aaa, da dobro.
Karadžić Radovan : Kažu da je to dobro.
Ćosić Dobrica : Dobro urađeno, ovde su vrlo zadovoljni.
Karadžić Radovan : Aha.
Ćosić Dobrica : Mada tu ima nekih vesti, kad ti budem, mmmm, nešto ću ti reći kad te vidim ovde.
Karadžić Radovan : Da, ma evo meni je majka u posjeti i sestra. Tamo je narod bio veoma napet oko tih …
Ćosić Dobrica : Ma normalno.
Karadžić Radovan : Tog njihovog ponašanja.
Ćosić Dobrica : To sam želeo da ti kažem. Postoje veoma ozbiljne procene da su oni primorani da ovo rade.
Karadžić Radovan : Oni su jako izgubili kod naroda…
Ćosić Dobrica : Spremalo im se….
Karadžić Radovan : Samo da siđe Nikšić u Titograd to bi bio džumbus.
Ćosić Dobrica : Pa Vlašević, pa Morača, pa…
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Bio bi lom veliki.
Karadžić Radovan : Da, da to je vrlo, vrlo loše što su uradili.
(…)
Ćosić Dobrica : Milošević je pozvan u Rim.
Karadžić Radovan : Da, da, to je dobro isto. To je dobro. Oni, nek svate da će tu opstati nešto.
Ćosić Dobrica : Da.
Karadžić Radovan : I onda treba s tim računati.
Ćosić Dobrica : Je li ti ispričao razgovore sa De Mikelisom?
Karadžić Radovan : Aaaa, jeste nešto koliko je mogao.
Ćosić Dobrica : Gadan tip, ….
Karadžić Radovan : Da, da to je žabac jedan opasni .
Ćosić Dobrica : Uh! Taj, taj Venecijaner je takav prostak.
Karadžić Radovan : Opasni žabac.
Ćosić Dobrica : Čuda nečuvena. To nije bilo davno u spoljnoj politici …
Karadžić Radovan : Da.
Ćosić Dobrica : Takve figure evropske.
Karadžić Radovan : Da, da. On uživa da bude agresivan. Da kaže nešto …
Ćosić Dobrica : Da, da.
Karadžić Radovan : Opasno, pretnje neke i tako.
Ćosić Dobrica : On je vako, on, on je čovjek koji, koji se hvali svojim pokvarenjaštvom.
Karadžić Radovan : E, tačno tako.
Ćosić Dobrica : Koji se ne stidi svog pokvarenjaštva.
Karadžić Radovan : Da, uživa u njemu.
Ćosić Dobrica : Vidi se da je inteligentno pismen.
Karadžić Radovan : Da.
Ćosić Dobrica : On je narcis jedan, u negativnom smislu, ha, ha.
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Voli svoje, svoje dupe, onako …
Karadžić Radovan : Da, da.
Ćosić Dobrica : Nešto naivno. Duhovni narod.
Karadžić Radovan : Ha, ha. Dobro, pozdravite Božicu pa ćemo se …
Ćosić Dobrica : Pozdravi i ti.
Karadžić Radovan : Hvala, prijatno.
E-novine