فَسَقَىٰ لَهُمَا ثُمَّ تَوَلَّىٰ إِلَى الظِّلِّ فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَا أَنزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ

I on im je napoji, a onda ode u hladovinu i reče: “Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!” (el-Kasas, 24.)

Moja omiljena dova. Musa je bio u bijegu. Upravo je ubio čovjeka i postao je zločinac kojeg je tražio moćni egipatski faraon. Njegova porodica je bila daleko i on nije znao da li će ih ikada više vidjeti. Bio je sam u stranoj zemlji ne znajući nikoga kome može vjerovati.I usred te usamljenosti pomogao je dvjema djevojkama da dođu do vode.

Bio je na usluzi drugima čak iako su stvari izgledale bezizlazne za njega.
Onda je izgovorio ovu duboku i dirljivu molbu:
فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَاأَنزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ
Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna! (fakir)
Riječ koju koristi za potrebu je ‘fakir’ što znači u potrebi ili siromah. Ibn Atta kaže da jedino siromasi zaslužuju sadaku tako da se obratite se Bogu u svojoj potrebi i siromaštvu. Musa je u ovom trenutku svoju potrebu otkrio Bogu. Mi smo svi ‘fakiri’ Allahu i obratite se Njemu sa svojim siromaštvom, slomljenosti i očajom. Budite usamljeni čovjek u bijegu poput Musa’a kada tražite nešto od Njega. Samo siromasi dobijaju darove.

Nemoj zaboraviti da podijeliš hair!

Napisala: Dalija Mudžahid

Prijevod i obrada: IslamBosna.ba