Mom sinu

Puštaš rukama ispruženim da klonu
oku da zasuzi nad bolnom prazninom
osluškujem usamljen korak tvojih nogu
gledam te krijući očaj vedrinom.

Naći ću načina da te ponesem
I skrijem od ostatka okrutnog svijeta
S puno truda izmamiću ti osmijeh
i preuzeti teret sa tvojih leđa…

Biću za tebe sve što trebaš
oslonac, podrška, sigurna luka
pokušaću nadoknaditi ono što nemaš
tvoga oca – mog rahmetli muža…

Voljeću te duplo, možda čak i više
igrati se s tobom umjesto brata
kada zaspiš, plakaću tiše
i skriti se iza zatvorenih vrata…

Smoći ću hrabrosti da budem uz tebe
i kada se bojim da stojim jaka
da žrtvujem za tebe cijelu sebe
da budem svom jetimu majka…

Edina Mešić

Leave a Reply

*

captcha *